|
Calmy-Ray
diskutovala sa evropskim ministrom MacShane
Bilaterale
II
BERN.
(25.02.04) Ministarka inostranih poslova Calmy-Rey, po
povratku iz Afrike, susrela se u Bernu sa evropskim
ministrom iz Engleske Denis MacShane. U centru razgovora
bile su Bilaterale II.
Kako
je vodilja ministarstva inostranih poslova (EDA) tvrdila za
stampu, ona je pojasnila MacShane-u svajcarski stav prema
Bilateralama II. . "Svajcarska i dalje je odlucna da
Bilaterale II zakljuci paralelno i skupa", - rece
Calmy-Rey. Ona je ponovo podvukla da jedno brzo
zakljucivanje dosjea za Svajcarsku ne predstavlja prioritet.
Naprotiv,
tvrdio je MacShane, i EZ takodje je uporna u njenom stavu,
po kojem sporazum o kamatnim oporezivanjima trebalo bi po
mogucnosti sto prije potpisivati.
Povezivanje
ovog sporazuma sa zakljucivanjem ostalih dosjea, kako su
izjavili ministri financija EZ u jednom sastanku pocetkom
februara, nije prihvatljivo.
MacShane
je dodao takodje da "jedini put koji bi vodio resenju
ostaje nastavak pregovora. To je i bio cilj mojeg dolaska u
Bern". Oba dvoje medjutim pohvalise vrlo prijateljske
odnose izmedju Svajcarske i Velike Britanije.
Ostale
teme diskusije bile su OUN, medjunarodna sigurnost,
sigurnost na Balkanu i zastita ljudskih prava.
Bolja
slika za svajcarske banke
BASEL.
(25.02.04) Izgled svajcarskih banaka je poboljsan. Po
novijoj anketi bankarnog udruzenja Svajcarske, 53%
anketiranih imaju pozitivno ili veoma pozitivno misljenje za
banke. Prosle godine bili su 49%.
Iz
ove ankete dalje proizilazi da ocene o bankarskoj tajnosti
su nize. Samo 76% anketiranih govorili su pozitivno o ovom
aspektu svajcarskih banaka. Lani bili su 80%.
Anketirani
bili su 1002 lica, izmedju dezembra 2003 i januara 2004.
godine. Bankarsko udruzenje Svajcarske vec vise godina
primenjuje ovakva anketiranja javnog mnjenja.
Najhladnija
noc ove zime u Svajcarskoj
BERN.
(25.02.04) Izmedju proslog utorka i srede bila je
najhladnija noc ove zime. Na srednjim nadmorskim visinama
temperature su padale vise stepena ispod nule. U Däniken TG
belezeno je minus 14,7 stepena a u Altenrhein-u minus 12,8.
I
u Bernu (minus 8,5) i Aarau (minus 10,3) belezene su najnize
temperature ove zime. Najhladnije bilo je u Ofenpass-u, gde
je termometar, prema Meteoschweiz, pokazao cak minus 25,4
stepena, a po Meteomedia, minus 26.
U
La Brevine NE, poznatoj po rekordima za nahladnije
temperature, bilo je 25 stepeni ispod nule. Nisu medjutim
zabelezene sezonalne rekordne vrednosti u zapadnoj
Svajcarskoj kao i u Bazelu i Tesinu, gde je ipak u decembru
bilo hladnije. Drugo mesto po hladnoci tokom ove zime ima
Badnje vece.
Komisija
nacionalnog saveta nece "ljude od stakla"
BERN.
(24.02.04) Za osiguravatelje, klienti i klijentkinje ne
smeju biti "ljudi od stakla". Jedna komisija
nacionalnog saveta aktualnom zakonu o genetskim
istrazivanjma nad ljudima (GUMG) dodace jos jednu
komplementarnu istrazivacku zabranu.
Kako
javljaju parlamentarne sluzbe, posle dugotrajnih i mucnih
savetovanja, naucna komisija (WBK) je usvojila GUMG sa 22
glasa protiv 0. Ovo ce se kasnije inkorporirati u martovskom
programu nacionalnog saveta. Zabrana komplementarnog
istrazivanja od strane osiguravajucih drustava usvojeno je
sa 14 glasa protiv 10.
Glasacka
vecina je vodila racuna o pravu lica za samoodredjivanje,
prilikom zakljucivanja zivotnog ili dobrovoljnog invalidskog
osiguranja. Genetska istrazivanja mogu se preinaciti u jedan
snazan instrument osiguratelja, sto ce nas voditi ka
"ljudima od stakla".
Naprotiv,
glasacka manjina WBK branila je stav da bi se trebalo
dozvoliti jedna komplementarna kontrola ranijih
genetsko-istrazivackih rezultata ili iz kontrola o
porodicnom planiranju, prilikom zivotnog ili dobrovoljnog
invalidskog osiguranja, preko jedne odredjene osiguravajuce
sume, odnosno, godisnje rente.
Prva
manjinska grupa sledi primer saveznog saveta i povuce
granicu kod sume od 400.000 franaka za zivotno osiguranje i
kod sume od 40.000 franaka za invalidsko osiguranje. Druga
manjinska grupa trazi da se komplementarno istrazivanje
dozvoli cak od 250.000, odnosno, od 25.000 franaka.
Zabrana
kontrole je nesporna: prije zakljucivanja ugovora,
osiguravajuca drustva ne smeju traziti genetska
istrazivanja, ni presimptomaticka, ni prenatalna. WBK,
medjutim, uopste nece zabraniti presimptomaticka
istrazivanja u podrucju rada, kada se radi o zastitu od
profesionalnih bolesti i nesreca.
Jos
jednom je WBK odbila da olabavi raniju zabranu predvidjenu
medicinskim zakonom o rasplodjavanju 2001. godine za
genetske probe sa embrionima u epruvetama.
Svaki
cetvrti medju mladima pohadja desetu skolsku
godinu
NEUENBURG.
(24.02.04) Prelazna vrata iz obaveznih skola u
profesionalnom ili komplementarno-razvijajucem obrazovanju,
uska je ka rupa u igli. Kako dokazuje jedno istrazivanje,
svaki cetvrti medju mladima primoran je ili pohadjati desetu
skolsku godinu, ili traziti kakvu posrednu mogucnost.
Po
studiji koja nosi naslov TREE (prelaz iz osnovnog
obrazovanja u zivot rada) skoro svi mladi danas smeraju
jedno profesionalno ili daljnije-jacajuce obrazovanje, tako
izvestava Savezni zavod za statistiku (BFS). Samo jedan
posto njih ne pohadja nikakvu komplementarnu nastavu prvih
dviju godina po zavrsetku 9. skolske godine.
Tri
cetvrtine mladih uspeju da se ukljuce u jednom
profesionalnom ili ojacajucem komplementarnom obrazovanju
odmah posle zavrsteka 9. skolske godine. Oko 10 posto ove
generacije, tokom dve godine po izlaska iz skole, odustaju
od ranije skolske orijentacije.
18
posto njih pocinju obrazovanje godinom dana zakasnjenja,
posle jedne posredne aktivnosti koja moze biti: deseta
skolska godina, motivirajuci semestar, polupraktika,
praktikum, godisnje gostovanje u nekoj familiji za ucenje
jednog svajcarskog jezika. Tokom dve godine, 8% njih jos se
ne mogu ukljuciti u kakvom profesionalnom ili opstem
obrazovanju, dok 3% pripadaju ponavljacima.
Kao
posledica, samo 60% mladih potvrdjuju jedno pravolinijsko
besprekidno obrazovanje po zavrsetku obaveznog obrazovanja.
Kod ostatka, 40%, ovaj prelaz je pracen sa promenama i
zaobilaznim putevima.
U
nemackom delu Svajcarske, gde su ova posredna resenja i
najrasirenija, ucesce neposrednih (trenutnih) nastavljaca
obrazovanja od 70% je nize nego ono u zapadnoj Svajcarskoj
(80%) ili u juznoj Svajcarskoj (90%).
Studija
TREE najzad potvrdjuje, a to nije nista novo, i koliko su
nejednake sanse za obrazovanje mladih. Mladi poreklom od
obicnih (ne tako dobrih) drustvenih prilika, migranti i
migrantkinje, ucenici realne nastave, imaju veoma malo sanse
za jedno komplementarno obrazovanje posle onog obaveznog,
cak i onda kada se pokazu isto tako dobri u skoli kao i
ostali.
Najnizi
porast stanovnistva u Svajcarskoj sve od 1918.
godine
NEUENBURG.
(23.02.04)
Prosle godine, nepokretno/stansko svajcarsko stanovnistvo,
sa jednim porastom od 50.000 lica, ili od 0,7%, dostiglo je
broj od 7.367.900 lica. Mada je nivo migracije pokazao se
nepromenjenim, broj rodjenih je pokazao najnizi porast sve
od 1918. godine.
Kako
javlja Savezni zavod za statistike (BFS), ucesce stranaca u
Svajcarskoj je 20,5%. Prema zavodu za emigraciju,
integraciju i imigraciju (IMES), koji ne racuna ovom
prilikom ucesce medjunarodnih sluzbenika, ucesce stranaca u
Svajcarskoj bice 20,1%.
Kvota
porasta od 0,7%, u odnosu na proslu godinu pokazala je blago
opadanje. Porast postojanog/stanskog opstog stanovnistva je
rezultat malog broja rodjenih (bez smrtnih slucaja) od
8.000, i imigracije (bez emigracija) od 42 000 lica.
Broj
rodjenih sa 1,2% pao je na 71.500. Prema tome, proces
padanja broja rodjenih, belezen prvi put 1918. godine,
nastavlja se. Sve od 1918. godine, godina poznate spanske
gripe, nije zabelezen manji broj rodjenih.
Broj
smrtnih slucajeva sa jednim porastom od 2,8% stigao je do
63.500 lica. I pored toplog vala proslog leta, po BFS, nije
primecen kakav znatan porast smrtnih slucajeva. Broj njih,
sve od 1990. godine, krece se stalno medju 62000 i 63700
lica.
Stanovnistvo
sve vise i vise postaje starija. Sve od 1990. godine, broj
lica sa 65 i vise godina povecan je sa 14,6 na 15,6%, dok, u
istom vremenskom razdoblju, ucesce lica ispod 20 godina je
pao od 23,4% na 22,5%, dok onih sa 20 do 39 godina, od 31,2%
na 28,0%.
Porast
stanovnistva u posebnim kantonima Svajcarske pokazao je
razlicite slike. 10 kantona belezili su povecane kvote, koje
su premasili svajcarski prosek za 0,7%. Na samom vrhu nalaze
se tri kantona, Freiburg, (+1,5%), Schwyz (+1,4%) i Zug
(+1,3%). U tri ostalim kantonima pokazalo se jedno blago
padanje broja stanovnistva: u Ausserrhoden-u i u Basel-Stadt
(po -0,2%) kao i u kantonu Jura.
Zivinarska
gripa
Nije
dokazan prenos medju ljudima van Vietnama i Tajlanda
BERN.
(23.02.04) Kako javlja savezni zdravstveni zavod (BFG),
po dosadasnjim podacima, sa virusom "Influenca-A-Virus
(H5N1)" ili takozvanom zivinarskom gripom, zarazeni su
do sada 22 lica iz Vijetnama i 9 iz Tailanda, od kojih 15,
odnosno 7 slucajeva, zavrseno je smrcu. Do danas nije
dokazan prenos ovog virusa i u ostalim pogodjenim zemljama
sa zivotinja na ljude. Nije izvestavano do sada o kakvom
prenosu ovog virusa medju ljudima samim, od jednog na
drugog.
I
pored toga sto zivinska gripa u Aziji, ako se uzima u obzir
njeno sirenje medju zivotinjama, geografska duzina i
privredne posledice u poljoprivredi, predstavlja jednu
novinu, prenos virusa od zivotinja na ljude predstavlja jos
uvek jednu izuzetnost. Medjutim postoji opasnost da virus
H5N1 u zivinskim populacijama ovog geografskog regiona Azije
pretvori se u jednu endemiju. Do dan danas nije dokazan neki
prenos virusa medju ljudima, sa jednog lica nad drugog.
Aktualno nema opasnosti za svajcarsko stanovnistvo.
Zasad
nije potrebno kakvo ogranicenje putovanja prema ovim
pogodjenim zemljama. Ali na zemljama gde je rasirena ova
zaraza bilo bi sasvim umesno izbegavanje dodira sa zivinom,
zivom ili crknutom, izbegavanje kontaktiranja sa vodenim
pticama, kao i izbegavanje zivinskih trznica i preduzeca.
Na
osnovu stepena dosadasnjih saznanja, za BAG ne postoji kakav
razlog da onima koji putuju prema ovim pogodjenim zemljama
preporucuje vakcina protiv gripe (sezon 2003/2004. godine).
Naprotiv, BAG preporucuje vakcinu protiv gripe ljudima za
povisenom opasnoscu komplikacija (lica preko 65 godina i
lica sa posebnim hronicnim bolestima) koji putuju prema
zemljama gde kruze obicni virusi gripe.
snc
srpsko-hrvatski: bislim
elshani
|
