Ukoliko se 25. septembra odluci sa DA, moze li se desiti da se ukine Schengen-viza?

Ukoliko svajcarsko biracko telo 25. septembra odluci sa DA, to ce biti jos jedan korak u pravcu " smanjenja granicne kontrole".

Ko ce profitirati od uvodjenja

slobodnog kretanja za radnu snagu?

25. septembra ce svajcarsko biracko telo odluciti o pitanju slobodnog ulaska osoba iz 10 novih clanica EU. Sloboda kretanja koja se trenutno odnosi na gradjane 15 EU -zemalja, prosirice se, u slucaju da rezultat bude DA, na svih 25 zemalja clanica EU.

snc srpski: jelena mitrovic- deana mandic antic

snc dossier/ ali yilmaz

Oba veca svajcarskog parlamenta su 17. decembra 2004. godine sa velikom vecinom glasala pozitivno za ovo istorijski vazno pitanje. Nacionalno vece je odluku o prosirenju ove mogucnosti na 10 novih EU-clanica donelo na osnovu 142 pozitivna prema 40 negativnih glasova , a kantonalna veca sa 40 pozitivnih glasova.

Protivnici ove odluke Parlamenta su iskoristili zakonsku mogucnost koju pruza svajcarski sistem da u kratkom roku sakupe cak 75 000 potpisa ( donja granica je zakonskih 50 000 potpisa) te sa tim pokrenu referendum. Vlada je odredila 25. septembar kao datum referenduma.

Kod ovog referenduma ce biracko telo odlucivati o dva vazna pitanja i doneti konacnu odluku i na otvorenu diskusiju staviti tacku. Prvo, prosirenje slobode kretanja na 10 novih clanica EU… Drugo, kontrola slobodnog ulaska koja ce onemoguciti da je poslodavci zloupotrebe u smislu smanjivanja plata i pogorsanja radnih uslova, trebala bi biti poostrena…

Posto javnost nije dovoljno upoznata sa svim informacijama, u ovim danima pred referendum su sve cesce kritike u Svajarskoj. Zbog toga cemo pokusati odgovoriti na najvaznije tacke ovog problema.

Koje su to nove EU-clanice na koje ce se odnositi sloboda kretanja ?

Ukoliko 25. septembra 2005. godine odgovor bude DA, sloboda kretanja ce se prositit na sledece zemlje: Letoniju, Estoniju, Litvaniju, Cesku Republiku, Madjarsku, Poljsku, Slovacku, Maltu, Sloveniju i Juzni Kipar. Ukupan broj stanovnika u ovih deset zemalja iznosit 75 miliona ljudi.

Ko ce imati pravo uci u Svajcarsku bez dozvole boravka ?

Sloboda kratanja obuhvata, pored osoba koje rade u odredjenim sluzbama, kao sto su lekari, advokati i arhitekte, takodje i samostalne vlasnike firmi kao i ostale radnike. Osobe sa dobrim finansijkim mogucnostima mogu takodje ostati u Svajcarskoj.

Da li ce biti moguce da te osobe dovedu i svoje porodice ?

Da, osim osoba koje smiju samo privremeno ostati u Svajcarskoj, svi ostali gradjani EU - zemalja ce imati pravo da u zemlju dovedu bracnog partnera, oca, majku, roditelje bracnog partnera i decu. Ukoliko finansijka situacija ne omogucava da porodica normalno funkcionise, oni ce imati pravo na socijalnu pomoc.

Ko ce moci u Svajcarskoj da osnuje sopstvenu firmu ?

Svako moze pokusati. Medjutim, mora nakon sest meseci dostaviti ugovor o socijalnom osiguranju, radnike prijaviti i voditi finansijki samostalno sopstveno domacinstvo. Kontingent za poslodavce vazi do 2007. godine.

Firme koje imaju sediste u EU-zemljama…. Da li ce moci svoje usluge nuditi i u Svajcarskoj?

Da. 3 meseca u godini je dozvoljeno doci u Svajcarsku i raditi. Za to se ne treba traziti dozvola. Na branse kao sto su gradjevinstvo, sigurnost i rad u polju primenivace se odredjena ogranicenja do 2011. godine.

Smeju li nezaposleni takodje doci ?

Da bi ovde nasli posao, nezaposleni ce takodje imati pravo uci u zemlju. U prva tri meseca nije obavezno da se prijave, nakon toga moraju dobiti dozvolu boravka koja se produzava na sledeca tri meseca. Osobe koje si mogu omoguciti da traze posao mogu dobiti dozvolu boravka do jedne godine.

Novac za nezaposlene i pravo na socijalnu pomoc

Ukoliko osobe koje dolaze iz novih EU-zemalja izgube posao, imaju li pravo na novac za nezaposlene?

Osobe koje imaju kracu boravisnu i radnu dozvolu do maksimalno jedne godine, i ukoliko su 12 meseci vec radile imaju pravo na novac za nezaposlene. Osobe koje imaju 5-godisnju boravisnu i radnu dozvolu i placaju novac za nezaposlene u sopstvenoj zemlji imaju pravo na taj novac za ovih 12 meseci. Od 2011. godine ce ovo pravilo vrediti i za one sa kratkom boravisnom i radnom dozvolom.

Imaju li te osobe pravo na socijalnu pomoc ?

Osobe sa kratkom boravisnom i radnom dozvolom ukoliko izgube posao nemaju pravo traziti socijalnu pomoc. Osobe sa duzom boravisnom i radnom dozvolom imaju to pravo kao i Svajcarci.

Kod vlasnika samostalnih firmi, boravisna dozvola se ukida ukoliko zarada nije dostatna da bi se sami izdrzavali.

Mogu li te osobe imati koristi od AHV i traziti penziju?

Oni imaju pravo na AHV kao i Svajcarci. Medjutim, visina troskova osiguranja je odlucujuca u odredjivanju visine penzije.

Korak po korak- napredak u oblasti slobode kretanja

Koje prelazne uslove mora ispuniti proces prosirenja slobode kretanja?

Do 2011. godine stanovnici Svajcarske imaju prednost. To znaci da firma moze zaposliti radnike iz EU- zemalja samo ukoliko nema Svajcaraca ili stranaca sa trajnim boravkom na raspolaganju. Do 2011. mogu kantoni pre nego sto izdaju radnu dozvolu proveriti uslove na radnom mestu i visinu plata.

Koliki je broj radne snage koja moze uci u Svajcarsku ?

Broj radne snage iz EU- zemalja ce biti odredjivan u kontingentima.

U prvoj fazi, drzavljani neke od EU-zemalja moci ce doci u ogranicenom broju od 1300, kasnije ce godisnje moci doci 3000 novih korisnika trajnije radne i boravisne dozvole. Broj osoba sa L-dozvolom koji ne mogu ostati duze od jedne godine ce biti 12 400 godisnje, a kasnije 29 000. Od 2011. godine ovo ogranicenje ce se ukinuti.

Hoce li se useljenici iz Malte i Juznog Kipra drugacije tretirati?

Ukoliko se ima na umu mali broj stanovnika ove dve zemlje, u odnosu na drzavljane drugih EU zemalja, oni imaju najpovoljnije uslove. Drzavljani ove dve zemlje ce imati na radnom trzistu iste sanse kao Svajcarci i migranti sa trajnim boravkom. Jedino ogranicenje se odnosi na ogranicenja kontingenta koje ce trajati do 2007. godine.

Moze li Svajcarska ukoliko bude suocena sa masovnim useljavanjem "stati na kocnicu"?

Ukoliko se do 2011. godine trziste rada preoptereti sa novom radnom snagom, Svajcarska ima mogucnost do 2014. godine odrediti nove ogranicene kontingente koji se odnose i na stare EU-zemlje.

Zastita protiv pritisaka na visinu plate

Na sta se odnose ova ogranicenja?

Sa ovim merama se zeli spreciti da se novi useljenici smatraju jeftinom radnom snagom te spreciti losije uslove rada, te na taj nacin nivo zarada u Svajcarskoj zadrzati na danasnjem stupnju.

Mere koje su 1. juna stupile na snagu, znace poostravanje ove kontrole ukoliko biracko telo 25. septembra pozitivno izglasa slobodu kretanja za nove EU-clanice.

Koje mere ce se poduzeti da bi se sprecio pad visine plata?

Inostrane firme koje ce poslovati u Svajcarskoj i dovesti sa sobom radnu snagu su duzne da isplacuju plate u visini plata u Svajarskoj. Svi radni ugovori jedne branse moraju biti izjednaceni. Ukoliko nisu predvidjeni takvi ugovori mora se odluciti o najnizoj mogucoj visini plate.

Ko ce kontrolisati da li stranci zaista dobivaju platu upredvidjen zakonom za Svajcarsku?

Otprilike 150 inspektora ce posecivati graditeljsku, bastensku bransu i fabrike da bi se uverili u odredjene uslove poslovanja i visine plate. Ukoliko pravila ne budu sprovedena, oni salju troclanu komisiju u kojoj su osim predstavnika sindikata i poslodavca takodje i nadlezni organi da bi se predlozio dalji postupak. U takvoj situaciji firma moze dobiti i privremenu zabranu rada u Svajcarskoj.

Odnosi izmedju Svajarske i EU nakon glasanja

Ukoliko 25. septembra biracko telo odluci sa NE, sta ce se onda desiti?

Ukoliko vecina bude za NE, to ce dovesti bilatererne ugovore izmedju EU i Svajcarske u opasnost. S jedne strane, sa pravne tacke gledista svi bilaterarni dogovori u vezi sa slobodom kretanja mogu biti anulirani, a na drugoj strani bi EU mogla ponistiti Schengen/ Dablin sporazum. Mada jos nije poznato kako bi EU reagovala na ovakav razvoj situacije, moze se ocekivati da ce ta odluka biti ocenjena kao diskriminirajuci stav.

Ali ukoliko nacija odluci sa DA ?

Tada ce sloboda kretanja biti prosierena i na 10 novih clanica EU. Istovremeno ce stupiti na snagu i mere zastite radnika. 2009. godine ce svajcarski parlament morati ponovo razmotriti ovu odluku. Protiv ove odluke moze se opet raspisati referendum.2011. ili najkasnije 2014. godine ce sloboda kretanja biti u svim aspektima vazeca.

Ukoliko Turka, Bugarska i Rumunija budu pristupile EU, sta ce se onda dogoditi? Da li ce drzavljani ovih zemalja takodje profitirati od slobode kretanja?

Ne, jer se ovaj dogovor ne prenosi automatski na druge zemlje. Najprije mora parlament doneti o tome pozitivnu odluku. Naravno, kao poslednja instanca moze se raspisati referendum.

Sta je sa drzavljanima zemalja koje nisu u EU?

Kad je Svajarska 5. juna 2005. godine odlucila sa DA na referendumu za Schengen / Dablin sporazum, migranti sa boravisnom vizom u Svajcarsko koji nisu drzavljani EU -zemalja su mislili da ce biti ukinuta tzv. Schengen viza za njih. Medjutim to nema veze sa tim sporazumom. Zasto?

Glasanje od 5. juna 2005. godine nema direktnu vezu sa migrantima u Svajarskoj koji su drzavljani zemalja koje nisu u EU. Schengen-viza za migrante u Svajcarskoj je u iskljucivoj nadleznosti EU.

Ukoliko se 25. septembra odluci sa DA, moze li se desiti da se ukine Schengen-viza?

Donece se neophodne mere, ali o vremenskom planiranju odlucuje 25 EU-zemalja.