Dijamant se uvek smatrao simbolom neprolaznosti, secanja i ljubavi

Iz ljudskog pepela - dijamant

Izmedju cetiri monoteisticke religije postoje razlicita stanovista kad se govori o spaljivanju leseva. Dok jevrejska i muslimanska tradicija propisuju zakopavanje, od strane protestanske i katolicke crkve je dopusteno da se o kremaciji individualno odluci. U zapadnom delu planete kao "nacin rastanka" postoji i mogucnost da se pepeo umrlog koristi kao nakit. U Svajcarkoj je danas moguce da se iz ljudskog pepela napravi dijamant. To nije naucna bajka nego realnost: Nakon smrti sve vise ljudi zeli da se od njihovog pepela napravi dijamant. 

snc srpsko-hrvatski - jelena mitrovic

snc dossier/zafer sayar 

Ova poslovna ideja o dijamantima je prvo pala na pamet dvojici poduzetnika. Danas 38- godisnji Veit Brimer i 24- godisnji Rinaldo Willy, obojica Svajcarci, svoje otkrice su pretvorili u ekonomski uspeh. Alternativa ritualu zakopavanja, kremacija u specijalnim pecima, ima tradiciju u Svajcarskoj. Nakon sto je u Evropi vekovima koristen ovaj metod, u 19. stolecu je ponovo u trendu. Svajcarska je u tome bila jedna od prvih zemalja. 1889. godine, u Cirihu je otvoren treci krematorijum u Evropi. Sa dozvolom katolicke crkve za proces kremiranja godine 1963. bile su otklonjene i preostale blokade kod vernika. Od tada je stvar individualne odluke sta ce se nakon smrti desiti sa telom. S tim u vezi je i broj krematorija u porastu. Pitanje je : moze li se iz nastalog pepela napraviti nesto vredno? Srodnici umrlog mogu umesto groba na nekom od grobalja izabrati mogucnost kremiranja i pepeo zakopati u basti ili drzati u urni kod kuce. Brimer i Willy su ovde videli svoju sansu da realizuju ideju o pretvaranju pepela u dijamant i time mozda pokrenuli novu drustvenu tradiciju u buducnosti. Od pepela do dijamanta

Da, pepeo umrlog tela da se uz pomoc napredne tehnologije pretvoriti u dijamant. Svajcarski privrednici Willy i Brimer poznaju osnove fizike i hemije i imaju dovoljno znanja o ljudskom organizmu . Oni povlace paralelu izmedju razlicitih agregatnih stanja vode i dijamanta koji nastaje nakon kremacije. Dijamant nije nista drugo nego drugo stanje pepela, kao sto od vode moze nastati led ili para.

Prema prvim predvidjanjima, ovo otkrice bi moglo imati sjajnu buducnost. Iz psiholoskog ugla gledano, urna sa pepelom je sluzila kao uspomena na umrlog ali je delovala hladno i sivo. Premda su srodnici sa umrlim doziveli i lepe trenutke, ostaje samo tuga. Medjutim, kod dijamanta nije takav slucaj ; pri svakom pokretu on isijava drugu svetlost. On je uvek i oznacavao simbol neprolaznosti, secanja i ljubavi.

Moguca ali skupa tehnologija

Dok se oba poduzetnika slazu u vezi sa vrednoscu jednog dijamanta od pepela, tehnoloski razvoj predstavlja problem. Prvi vestacki proizveden dijamant je napravljen 1955. godine u labaratoriji u USA. Dijamant nastao iz ugljena je zbog svoje cvrstoce nasao primenu kao zubarski instrument i u industriji, ali nije se mogao posmatrati kao vredan kamen. Isto je i sa prirodnim dijamantima, neke se sorte koriste u industriji, a druge za izradu nakita. U labaratorijama USA je 1970. napravljen prvi vestacki dijamant koji je po kvaliteti odgovarao vrhunskom pravom dijamantu. Nazalost, troskovi ovog procesa su bili tako visoki da su prevazilazili cenu pravih dijamanata.

Uspeh u Moskvi

Na naucnoj akademiji u Moskvi je otkriveno na koji nacin bi se mogli produkovati dijamanti. Bez ovog uspeha , snovi dva Svajcarca se sigurno ne bi mogli ostvariti tako brzo u praksi.

U Moskvi su pod ekonomski povoljnim uslovima ostvareni neophodi uslovi pritiska i temperature. Ovde je pre svega postignut odgovarajuci pritisak. Ugljen je prvo u hemijskom procesu ociscen od anorganskih delova. Ostatak ugljena je na temperaturi od 1500 stepeni C i pod pritiskom od 60 000 bara dve sedmice presovan. Ovaj pritisak bi odgovarao pritisku okeana na dubini od 600 kilometara, a zna se da je najdublja tacka okeana nesto visa od 10 kilometara. Na taj nacin se ugljen kristalizira u dijamant. Masina pomocu koje se pravi sinteticki dijamant je velicine jednog frizidera. Mada ovako proizveden dijamant ispunjava sve uslove pravog dijamanta, moze se razlikovati od njega, sto smanjuje njegovu vrednost. Ukoliko ekspert za dijamante nema kompetence da uoci razliku, labaratorije su tako opremljene da se moze adekvatno oceniti vrednost dijamanta. Mada su za razliku od USA troskovi bili manji u Moskvi, to ipak ne znaci da vestacki dijamant moze konkurisati pravom dijamantu. Oba mlada poduzetnika koriste moralne i psiholoske faktore kao ekonomski izvor te su u ovoj tacki pronasli neophodnu ravnotezu.

Dijamant od jednog karata nije tezak

U ocenjivanju dijamantata jedan karat znaci jednu petinu grama kruznog rezanja jednog dijamanta, koji ima precnik do 6 milimetara…. Tako da dijamant od jednog karata nije veci od graska. Dva pametna Svajcarca su dosli na ideju da ostvare uz pomoc tehnologije primenjene u Moskvi izradu dijamanta od 0,5 i 1 karata. Sanse za uspeh su bile zagarantovane. Posto im za realizaciju plane nije trebalo vise od jednostavne labaratorije i jednog postrojenja od oko 1,5 metara visine, fantazija je mogla biti realizovana. Kupci, koji su od pepela voljene osobe zeljeli imati dijamant, imali su dugacku listu mogucnosti za realizaciju te zelje.

Nakon smrti postati dijamant: U obliku prstena ili na postolju?

Najzad su to i ucinili. Musterije su zahvaljujuci izradjenim modelima lako mogli odluciti u kojem obliku i velicini zele dijamant. Naravno, kupcima je objasnjeno na koji nacin mogu cuvati i primeniti dijamant. Npr. dijamant se moze ucvrstiti na granitno postolje i staviti na odgovarajuce mesto. Tako umrli ostaje simbolicno u omiljenoj prostoriji. Isto tako, dijamant se moze iskoristiti za prsten ili ogrlicu, zavisno od zelje kupca. Sve je moguce i zavisi samo od volje musterije. Nositi prsten ukrasen dijamantom koji je nastao iz pepela umrlog pracnoh partnera…..Bilo je jasno da ce ova ideja naici na veliko interesovanje kupace, ali su poduzetnici strepeli od religiozne kritike.

Crkva je dala zeleno svetlo

Muslimanska i jevrejska tradicija ne odobravaju spaljivanje nakon smrti. Lesevi se smeju samo zakopati u zemlju i prepustiti prirodnom procesu truljenja. Brimer i Willy su racunali s tim da pripadnici ove dve religije nece imati interese za njihovu ideju. Strepeli su samo od reakcija katolicke i protestantske crkve.

Od 1963. godine je od strane katolicke crkve dozvoljeno kremiranje ali dozvola " mozete iz pepela vase bake napraviti prsten" bas i nije bila za ocekivati. Kad je ova tema dospela u javnost, oba poduzetnika kao religiozni ljudi su ocekivali reakciju crkve. Najzad je od strane crkve doslo objasnjenje da proces izrade dijamanta iz pepela umrlog ne predstavlja greh i da to treba da bude individualna odluka svakog pojedinca. Nisu stigle nikakve osude osim pitanja da li to ima uopste smisla.

Senzacionalan pocetak

Mladi poduzetnici su ovu vest primili s radoscu i mogli su se koncentrisati na realizaciju svoje ideje. Mediji su neprekidno govorili o njima tako da su vec u pocetnoj fazi postali poznti i nije im trebala reklamna kampanja. Kupci koji su nakon smrti zeljeli postati dijamanti ili koji su svoje umrle zeleli takodje sacuvati u ovom obliku su saznali za njihovu firmu iz novina i sa stranica firme na Internetu. Na taj nacin je vec bio uspostavljen kontakt.

Za koliko vremena i po kojoj ceni se moze izraditi dijamant?

Firma pod imenom "Algordanza" je prosle godine u mesecu julu otvorena. Njeno podrucje delovanja je pretvaranje leseva u dijamante. Cena i izrada zavise od velicine i kvaliteta dijamanta. Dijamant od 0,5 karata kosta, prema prospektu, oko 6000 franaka i to je najjeftinija varijanta. Ovakav dijamant ima velicinu graska. Ukoliko kupac zeli veci dijamant mora dublje zavuci ruku u dzep. Medjutim, velicina nikako ne moze premasiti precnik od 6 milimetara jer danasnja tehnologija nije za to osposobljena.

Koliki deo dijamanta zauzimaju ostaci umrlog?

Poznato je da se u krematoriju spaljuju lesevi zajedno sa sandukom i odecom. Iz toga nastali dijamant se u najvecem delu sastoji od ostataka umrlog ali takodje i od drveta i odece. Ova dva poduzetnika su svesni toga i smatraju da je kupac odgovoran za pepeo. Cisti dijamant se moze iskristalisati samo od ostataka umrlog bez kovcega i odece. Da li ce krematorijumi pristati na te uslove, jos uvek nije sigurno.