Migranti i migrantkinje na tregu rada

Povecan dolazak visokokvalificirane

radne snage

U prvom tromesecju 2003 godine, 809.000 lica sa inostranstva bili su zaposleni u Svajcarskoj (bez granicnih prelaznika, kratkorocno zadrzavajucih i trazioca azila). Tri petine bili su drzavljani jedne od clanica EZ/EFTA. Tokom dveju proslih godina usla je pre svega kvalifikovana radna snaga koja se angazovala u usluznim sektorima. Veliki deo visokokvalifikovanih radnika dolaze iz zapadnih zemalja, clanice EZ/EFTA.

Kao uvek, jos preko polovine stranih radnika angazovani su u sektorima industrije i gradjevinarstva, u ovim sektorima zaposleni su pre svega dosljaci iz zamalja zapadnog Balkana i istocno-evropskog prostora. Nema, medjutim, stranih radnika zaposlenih u poljoprivredi. To su pokazali podaci istrazivackog instituata za radnu snagu u Svajcarskoj, saveznog zavoda za statistiku (BFS).

snc srpsko-hrvatski:

bislim elshani

foto: nuriye polat

U svajcarskoj zaposleni su 809.000 stranih radnika sa kratkorocnim i dugorocnim boravkom

Po istrazivackom institutu radne snage (SAKE), u drugom kvartalu 2003 godine, od 3.951.00 zaposlenih u Svajcarskoj, svaki peti bio je poreklom iz inostranstva, ili 20,5%, odnosno 809.000 lica. U odnosu na proslu godinu broj zaposlenih radnika sa kratkorocnom i dugorocnom dozvolom boravka u Svajcarskoj smanjen je sa 2,5% ili 21.000 lica, dok broj zaposlenih svajcaraca povecan je sa 0,4% (12.000 lica). Ove brojke imaju u obzir nepokretno kucno/stansko stanovnistvo koja zivi u Svajcarskoj preko 15 godina. Osim toga, u Svajcarskoj zaposleni su jos 250.000 granicnih prelaznika, kratkorocno zadrzavajucih i trazioca azila (+3,3%, ili +8000 lica vise nego lani).

Tokom dve poslednje godine dosla je pre svega visokokvalifikovana radna snaga

Preko polovina stranaca sa kratko- i dugorocnim boravkom (57,6%) koji su usli u svajcarskoj posledne dve godine kao odrasli ljudi (18 godina i vise) i koji su nasli sebi jedan posao, raspolazu sa univerzitetskom obrazovanjem ili slicno. Ovaj odnos je mnogo veci od onih medju stranim radnicima koji vec dugo vremena zive u Svajcarskoj (2 do 3 godine: 49,7%; od 5 do 10 god.: 35,9%, preko 10 god.: 18,6%).

Jasno je medjutim i to da teziste imigracije radne snage znatno se pomaklo od sekundarnog ka terciarnom sektoru. Skoro 4 od 5 dosljaka (78,2%), boravecih u Svajcarskoj najmanje dve godine, rade u usluznom sektoru (sa 2-5 god.: 75,5%; sa 5-10 god.: 72%; sa preko 10 god.: 63,5%). Skoro jedna cetvrtina (26,4%) stranih radnika pridoslih u Svajcarskoj dve poslednje godine, zaposleni su u zdravstvenom, obrazovnom i kulturnom sektoru, ima medjutim onih koji rade i kao naucnici.

Velik je medju njima i broj menazera, zatim upravnih, bankarnih i pravnih zanimanja kao i radnika osiguravajucih drustava (17,4%). Dok sasvim je mali broj onih, u uporedjenju sa onim stranim radnicima koji se vec dugo nalaze u Svajcarskoj, preko 10 godina, koji rade u proizvodnju i industriju (0-2 godina: 9,4%; preko 10 godina: 22,2%), u gradjevinarstvu (3,5%; 11,9%) kao i u ugostiteljstvu i u onim granama gde dolaze do izrazaja individualne usluge (10,9%; 21,6%).

Novi podaci o strancima

Posle stupanja na snazi bilateralnog sporazuma I, ponistena je delimicno prijavna obeveza za strane radnike poreklom iz EZ. Ovako ce se pogorsavati kvalitet prisutnih podataka u spisku stranaca (ZAR), o njihovom zaposljavanju i deljenju po sektorima i strukama. Savezno vece zato je odlucilo da, u cilju pracenja slobodnog kretanja lica u svajcarskom trgu rada, takozvanoj tradicionalnoj stichprobi (proba nasumce) SAKE-a, od prosle, 2003 godine, doda jos jednu novu istrazivacku stihprobu za 15.000 lica uzetih od centralnog registra stranaca (ZAR). Time ce se mogucnosti procenjivanja stranog stanovnistva bitno poboljsati. Tokom 2003 godine po prvi put SAKE je pocela da primenjuje i intervjue na engleskom, srpsko-hrvatskom i albanskom jeziku.

Vecina stranih radnika potice iz EZ/EFTA prostora

Tri petine stranih radnika (61,0%, 494'000) su drzavljani jedne od clanica EZ ili EFTA. Italijani se nalaze jos uvek po broju na celu (174'000), praceni od portugalaca (85'000) i nemaca (79'000). 167'000 radnika (20,7%) poticu iz zemalja zapadnog Balkana, a 5,2% od zemalja kandidatkinja za EZ: Turska, Bugarska, Rumunia, i 13,2% od ostalih zemalja.

Procenjeno prema velikim regionima, broj zaposlenih od zemalja EZ/EFTA koleba se izmedju 49,6% (Centralna Svajcarska) i 71,2% (u regionu Zenevskog Jezera). Nacionalnosti Istocne Evrope predstavljeni su najvise u Tesinu, 66,4% stranih radnika, u regionu Zenevskog Jezera (50,2%), u Centralnoj Svajcarskoj (41,8%), i u Ciriskom kantonu (31,8%). Zaposleni poreklom iz zemalja zapadnog Balkana, kao i oni iz zemalja kandidatkinja za EZ, najvise se nalaze u Centralnoj Svajcarskoj (41,3%), u istocnoj (39,8%) i u severnozapadnoj (33,4%).

Jako usidrenje severnoevropljana u sekundarnom sektoru i u ugostiteljstvu

Oko jedna trecina (31,2%) stranih zaposlenih rade na sekundarnom sektoru. Od svajcaraca u ovom se sektoru nalaze samo 20,9%. I ovde padaju u oci razlike po nacionalnim grupama: jako su povezani sa sekundarnim sektorom posebno radnici iz zemalja zapadnog Balkana (42,6%), kao i oni sa istocnih prostora EZ (35,7%), i to prvenstveno u gradjevinskim preduzecima. Oni zajedno cine 88,9% svih stranih radnika u ovom sektoru.

Najveci deo stranih radnika u drugom tromesecju 2003 godine belezen je u ugostiteljstvu. Ovde 40,8% (50.000) zaposlenih bili su stranci sa dugorocnom ili kratkorocnom dozvolom boravka. Veliki deo njih (55,5%) potice iz zemalja zapadnog Balkana, Italije i Portugala. Osim toga, jedna petina radne snage u ovom sektoru nisu evropljani (18,9%). Ali, u odnosu sa opstim brojem stranih radnika, 11,9% svih radnika u ugostiteljstvu poticu iz neevropskih zemalja, sto pokazuje njihovo nadprosecno predstavljanje u o ovoj grani.

Poreklo stranih visokokvalificiranih radnika

Prema podacima SAKE 2003, u Svajcarskoj jedna trecina (34,5%) stranih radnika starih vise od 25 godina, nisu absolvirali jedno obavezno dopunsko obrazovanje. Ovaj procenat kod radnika istocnih zemalja EZ je 50,3%, u uporedjenju sa samo 6,2% evropljana od severnog i zapadnog dela EZ/EFTA i sa 11,7% svajcarskih radnika. Naprotiv, medju zaposlenim sa terciarnom obrazovanjem (visoka skola ili slicno) oni iz severne i zapadne Evrope cine najveci deo (57,9%). Takodje dosta velik je i broj lica terciarnog obrazovanja poreklom iz zemalja kandidatkinja EZ (55,5%) i iz neevropskih zemalja (47,9%).

Vrlo malo stranaca u samostalnim profesionalnim delatnostima

Uzimajuci u obzir obrazovni profil, nije iznenadjujuce da radnici poreklom iz severnih i zapadnih zemalja Evrope prosecno mogu se naci najvise u kadrovskim pozicijama. Kod njih procenat zaposlenih u upravljackim pozicijama je 42,1% (ukupno od stranih radnika: 29%), nasuprot 30,1% svih svajcarskih radnika.

Sto se tice profesionalne pozicije, pada u oci takodjer podatak da medju stranim radnicima (10,2%), veoma je mali broj onih koji obavljaju neku samostalnu profesionalnu delatnost, gde bi mogli biti ukljuceni i ostali clanovi familije, kao sto je to slucaj sa mestanima svajcarcima (19,3%). I posle dosta duzeg boravka u Svajcarskoj, cak vise od 20 godina, kvota od 14% samostalnih stranaca ne dostize onu svajcarsku. Mozda je to zbog toga sto veoma malo stranih radnika je angazovana u poljoprivredi, gde je generalna kvota samostalnih delatnosti najveca.