Die wichtigsten Ereignisse in

der Schweiz werden unter die

Lupe genommen.

snc recherchiert, damit Sie

mehr wissen.

snc-dossiers >>>

26. septembar 2004.- Referendum

Osiguranje za trudnicko bolovanje - 

glasaci imaju poslednju rec

• U poslednjem stolecu drustveno politicke snage nisu mogle naci jedinstveno resenje za osiguranje trudnickog bolovanja. U vremenu izmedju 1900. - 1999. godine , pet predlozenih resenja su na glasanjima odbacena. Tri resenja su bila predlozena od civilnih organizacija, a dva od vlade i parlamenta.

• Hoce li ovo nejedinstvo nacije, sto se tice osiguranja trudnickog bolovanja najzad biti okoncano i time se prilagoditi standardima Evrope? Na ovo pitanje ce se znati odgovor kad se saberu rezultati glasanja uvece, 26. septembra 2004. godine. Ukoliko svajcarsko izborno telo najzad odbaci vekovnu krutost po ovom pitanju, period nakon porodjaja ce biti zakonski regulisan. Ova revizija bi vazila za celu Svajcarsku.

snc srpsko-hrvatski: jelena mitrovic

dosije: sevim civil -zafer sayar

Nejedinstvo koje vlada u izbornom telu, vladi i parlamentu, koje je dominiralo u celom 20. stolecu, trebalo bi biti okoncano. O sudbini zakonskog predloga od oktobra 2003. godine, odlucice se 26. septembra tekuce godine. Ukoliko izborno telo izglasa DA, zakon koji je na raspravi u parlamentu, ce stupiti na snagu. Ukoliko, kao sto je vec bio slucaj, bude izglasano NE, ostaju razlicita pravila u kantonima i razlicitim bransama na snazi.

Zna se da zakon o trudnickom bolovanju, koji ce biti na referendumu ,ima za cilj ukupno drustveno jedinstvo. Parlament zna da su dosadasnji negativni rezultati imali uticaja na poslodavce. Upravo zbog toga je vazno da odgovornost za izdatke, koji bi trebali biti isplaceni majci nakon poroda, zajedno snose i poslodavci i zaposlenici. Zaposleni zamjeraju, da ovaj zakon sadrzi samo najnuznije odredbe.Medjutim, ne postoji prepreka na putu za sticanje vise prava.

Ukoliko biraci izglasaju DA, majke u Svajcarskoj imaju pravo na 14 sedmica placenog porodiljskog bolovanja i na 80 % plate. Porodiljsko bolovanje ce imati majke koje rade za platu, kao i majke koje rade samostalno ili u porodicnim preduzecima. Za razliku od prijasnjih predloga, nezaposlene majke nisu ovim porodiljskim osiguranjem uzete u obzir.

Da bi se ostvarilo pravo na porodiljsku nadoknadu, mora se u trenutku poroda biti u svojstu zaposlenog, najmanje devet meseci pre toga biti AHV obavezno osiguran i u ovom periodu najmanje pet meseci biti zaposlen. Nadoknada ne sme dnevno premasiti 172,00 franaka.

Problem finansiranja

Planira se da se porodiljska nadoknada i isplate nakon poroda osiguraju iz posebnog osiguravajuceg fonda. To znaci da ce se zakon o nadoknadi za zaposlene, u slucaju jednog DA, prosiriti sa nadoknadom za trudnicko bolovanje. Socijalne osiguravajuce institucije kao nadoknadu stete u slucaju vojne i civilne sluzbe dobivaju sredstva natrag upravo na osnovu zakona o nadoknadi za zaposlene. U kasi ovog osiguranja, koje je od 1953. godine obavezno, nalaze se 2,3 milijarde franaka, kako pokazuje stanje na kraju 2003. godine.Isto tako se zna da je ova suma svake godine veca. Naprimer, u godini 2003. prihodi u kasi su bili 932 miliona franaka, a rashodi 703 miliona franaka. To znaci da u jednoj godini rezerve porastu oko 229 miliona franaka.

Finansijski plan ovog zakona ce se bazirati na ovaj izvor finansija. Planira se da ce ovaj ostatak biti dostatan u pocetnoj fazi. Ali sta kasnije? Zakon predvidja da ce ovaj novac pokriti troskove za dvije do tri godine. Poslodavci i zaposleni bi trebali EO solidarno i ravnopravno finansirati. Za 1. januar 2007. godine Savezna vlada planira povecanje EO uplacivanja sa danasnjih 0.3 % na 0,4 %. Godinu kasnije, trebala bi se izdavanja povecati na 0,5 %. Time se ne iskljucuju i dodatni izvori finansiranja za trudnicko bolovanje, koje ce godisnje iznositi 483 miliona.

Posto najcesce samo strucnjaci razumeju kako funkcionise saobracaj novca socijalnih fondova koji se odnose na vece sume, trebalo bi navesti jedan primer za bolje razumevanje. Do sada je kasa za nadoknadu zaposlenih funcionisala preko uplacivanja (0,15 %) zaposlenih zena i muskaraca. Odsutnost zbog vojske, civilne sluzbe ili civilne zastite je nadoknadjivana iz ovog fonda. Poslodavac je placao isti procenat. Ukoliko jedna osoba , npr. Ima zaradu bruto od 4.000,00 franaka, izdvajala je za ovu kasu 6,00 franaka. Ukoliko trudnicko bolovanje stupi na snagu, uplate zaposlenih i poslodavaca za ovu kasu ce se povecati za jedan procenat. Obe strane ce uplacivati po 5 %. Znaci, kod jedne zarade od 4.000,00 franaka, izdavanja ce biti mesecno 2,00 franaka.

Ovde se moramo osvrnuti na jednu veoma vaznu tacku iz perspektive poslodavaca. Prema danasnjem sistemu u Svajcarskoj, poslodavac je za vreme nakon poroda, u kojem se nije radilo, godisnje izdvajao sumu od 353 miliona franaka. Ukoliko zakon o trudnickom bolovanju bude pozitivno izglasan na referendumu, ova suma ce biti godisnje 483 miliona franaka. Posto ce ova suma biti podeljena na dva dela, obe strane ce placati sumu od 241 miliona franaka. To bi za poslodavce godisnje bila usteda od 112 miliona franaka.

Kako funkcionise sistem danas ?

U Svajcarskoj radi 1,6 miliona zena. 1,2 miliona od ovih zaposlenih zena, dakle 75 %, mogu, cisto fizicki gledano, radjati. Jedno zajednicko osiguranje za trudnicko bolovanje ne postoji u Svajcarskoj, ali to ne znaci da su zene za vreme trudnoce i u vremenu nakon poroda nezasticene. Stvarni problem je u tome sto vladaju razlicita pravila za vreme nakon poroda u zavisnosti od branse, radnog mesta, sluzbe i od kantona.

Zakonska zastita za pre i nakon poroda

U celoj Svajcarskoj vaze zakoni koji za vreme trudnoce i za vreme nakon poroda nude odgovarajucu zastitu. Najvazniji su sledeci:

• Osam sedmica nakon poroda vazi zabrana rada

• Porodilje ne smeju osam sedmica nakon poroda i do 16 sedmica, na sopstveni zahtev, raditi

• Za zene vredi do 16. sedmice nakon poroda zastita od otkaza

• Trudnice i dojilje ne smeju raditi duze od 9 sati

• Trudnice mogu ostati kod kuce ili napustiti posao nakon javljanja. Dojiljama se mora omoguciti vreme za dojenje. U prvoj godini se vreme za dojenje ne sme uzeti kao neradno vreme; ukoliko majka doji izvan prostorija preduzeca moze joj se oduzeti samo 50 %.

• Trudnice ili dojilje ne smeju raditi na radnim mestima koja su stetna za nju ili dete. Ukoliko poslodavac nema odgovarajuce radno mesto, duzan je placati 80 % nadoknade.

• Zabrana rada izmedju 20.00 - 06.00 sati 8 sedmica pre poroda. Ukoliko poslodavac ne moze omoguciti drugo radno vreme, duzan je isplacivati 80 % nadoknade

• Za vreme trudnoce i 8 - 16 sedmica pre poroda, zena ima pravo odbiti nocni rad. Ukoliko poslodavac ne moze u toku dana obezbediti isti posao, duzan je uplacivati 80 % naknade

• Socijalno osiguranje vredi za kontrole prije i posle poroda

Nadoknada za bolovanje posle poroda

Referendum od 26. septembra 2004. godine ne odnosi se na uopstenu zastitu pre i posle poroda. On se odnosi na izjednacavanje plata zena u ovom periodu i na resenja koja se ticu tog perioda.Danas vrede za trudnicko bolovanje ista zakonska pravila kao i za bolest. Obaveza poslodavca za naknadu iz licnih sredstava ogranicena je vremenski, u zavisnosti od godina rada. Za racunanje vremena placanja nadoknade vrede razlicite skale, medju ostalim bernerska, ciriska i bazelska skala.

Skale u Bernu, Bazelu i Cirihu

Zajednicko im je da obaveza placanja nadoknade za jednu godinu rada iznosi tri sedmice. Time veliki deo trudnoce ostaje "nepokriven". U proteklim godinama su se ove skale veoma razlikovale. Npr, po bernerskoj skali majka sa cetiri godine staza ima pravo na dva meseca nadoknade, po bazelskoj na tri, a po ciriskom modelu na 10 sedmica. Svi kantoni su se drzali ovih skala sa vlastitim promenama. U vecini radnih ugovora je obaveza placanja nadoknade mogla biti zamenjena kroz dnevno osiguranje koje se odnosi na trudnicke rizike.

Sindikati su aktivno sudelovali u donosenju odluka. To je dovelo do poboljsanja u pravilima placanja nadoknade. To je znacilo da su majke bile u losijem ili boljem polozaju u zavisnosti od branse.

Na osnovu informacije Saveznog biroa za socijalno osiguranje, koja se tice isplate nadoknade nakon poroda, 500.000 od 1,6 miliona zena dobivaju nadoknadu na osnovu radnih ugovora, a 100.000 od 1 miliona zena na osnovu kantonalnih pravila.

 ISTORIJSKA POZADINA

Razmimoilazenje koje je oznacilo u Svajcarskoj jedno stoljece:

Osiguranje za trudnicko bolovanje

Svajcarska istorija nadoknade placanja bolovanja nakon poroda, proteze se kroz celi 20. vek. Istorija koja je trudnicko bolovanje pretvorila u moranje. Interesantno je , da su svi koraci koje su poduzimali parlament i vlada u pravcu trudnickog bolovanja, bili spreceni od strane birackog tela. Osiguranje za trudnicko bolovanje je u vremenu 20. stoljeca pet puta bilo odbijeno. Zato se sa radoznaloscu prati, da li ce vlada i parlament, kao i prvi put 1900. godine i poslednji put 1999. godine doziveti istu sudbinu- odbijanje osiguranja za trudnicko bolovanje.

Svajcarska je omogucila zenama, koje rade u fabrikama, vec 1877. godine zabranu rada 8 sedmica nakon poroda. Ovo je prvo bio fabricki zakon koji je kasnije usao u zakon o radu. Svajcarska je bila prva medju industrijskim zemljama koja je poduzela ovaj korak. Ali jedna tacka je ispustena iz vida: placanje nadoknade zenama iz fabrika , koje su veoma zavisile od nje, u tih 8 sedmica.....Da bi se to promenilo, parlament je 1899. godine predlozio novac za trudnicko osiguranje u okviru obaveznog bolesnickog osiguranja i osiguranja u slucaju nesrece. Na referendumu godine 1900. biraci su to odbili sa NE.

Na internacionalnoj konvenciji iz 1919. godine, koja regulise radno vreme za zene pre i posle poroda, Svajcarska , sa zakljuckom donesenim u parlamentu 1921. godine, ne sudeluje. Ona gubi vodecu ulogu iz 1877. godine. U sledecim godinama su koraci koji se poduzimaju u pravcu regulisanja isplate naknade za vreme zabrane rada vec u fazi projektovanja bili bezuspesni. Izgledalo je nemoguce da se za vreme trudnickog bolovanja omoguce isplate nadoknade.

1945: Osiguranje za trudnicko bolovanje preuzeto u osnovni zakon

1945.godine vecina biraca je rekla DA za preuzimanje jednog clanka o zastiti familie, sa naznakom za osiguranje za trudnicko bolovanje, u savezni ustav. Vlada je ostvarila cak napredak kod starosnog osiguanja i kod osiguranja u slucaju nesrece, dok je osiguranje za trudnicko bolovanje ostalo u pozadini.

1946. godine, izvestaj i prednacrt saveznog minisarstva za socijalno osiguranje za savezni zakon o osiguranju za trudnicko bolovanje nije ni stigao pred parlament.1954. godine je doslo do dubokih razmimoilazenja izmedju naroda i parlamenta u vezi sa predlozima od strane parlamenta u vezi bolesnickog osiguranja, osiguranja u slucaju nesrece i osiguranja za trudnicko bolovanje. Njih je takodje prekrila prasina. 1964. pojavio se novi zakon o radu koji uslove rada zena pre i posle poroda na novi nacin regulise. Pre donesen zakon o zabrani rada zenama u fabrikama i posebnim bransama vazio je sad za sve zaposlene zene. Ali takodje ni u novom zakonu nije upisan paragraf da zene u tih osam nedelja posle poroda imaju pravo na placenu nadoknadu.

1974: Osiguranje za trudnicko bolovanje je postalo zrtva osiguranja za popravku zubi

1974. godine se promenila situacija, kad su socijaldemokrati i sindikat pod sloganom " Socijalno bolesnicko osiguranje" pokrenuli inicijativu u kojoj je , izmedju ostalog bila i tacka o isplati trudnicke nadoknade nakon poroda. U sredistu paznje naroda je ipak stajalo regulisanje osiguranja za zdravlje zubi. Da bi to sprecili, biraci su odbili celu inicijativu.

Dva puta NE u osamdesetim godinama

Osamdesetih godina je osiguranje za trudnicko bolovanje dozivelo razlicite poraze. 1980. godine savezna narodna inicijativa je lansirala "delotvornu zastitu materinstva" i to kao delimicnu promenu bolesnickog osiguranja za zene nakon poroda. Ova inicijativa, nakon ostrih diskusija, predlagala je malu isplatu majkama nakon poroda. Inicijativa je predvidjala , pored trudnickog bolovanja od 16 sedmica uz punu naknadu i tzv. dnevni novac za nezaposlene majke kao i ferije za roditelje od najmanje devet meseci ( za zaposlene roditelje). 1984. godine , ovaj predlog je odbijen sa vecinom od 84 %. Poslodavci su se opirali delimicnoj promeni predloga vlade za bolesnicko osiguranje. 1987. godine je promena saveznog zakona za bolesnicko bolovanje na glasanju odbijena sa 70 %. 1989. godine je pravilo, da zena za vreme trudnoce i 16 sedmica nakon poroda ima pravo na zastitu od dobivanja otkaza, je postalo zakonski vazece.

Parlament se zauzimao za osiguranje za trudnicko bolovanje 1998. godine Nacija 1999. godine rekla NE

Dva puta je vlada dozivela neuspeh devedesetih godina u vezi sa pitanjem osiguranja za trudnicko bolovanje.Otvorena debata je vodjena u vladi 1994. godine zbog predloga takvog trudnickog osiguranja u kome se garantuje da majka 16 sedmica nakon poroda ima pravo na 100 % plate.Ovaj predlog, koji se odnosio na majke koje samostalno ili za platu rade, vremenom je promenio formu. Vlada, koja se zalagala za drustvenu jednakost, predlozila je 1997. godine svoj predlog, u promenjenoj formi, parlamentu. Prema ovom predlogu, naknada koju prima majka 14 sedmica nakon poroda iznosi 80 % plate. Parlament je usvojio ovaj predlog , u koji su 1998. godne bile ukljucene i nezaposlene majke. Radost nije trajala dugo jer je 1999. godine, sest meseci nakon sto je parlament usvojio predlog, nacija na referendumu odlucila sa NE. Osiguranje za trudnicko bolovanje je ponovo dozivelo poraz.

2000. godina: Zeneva ne ceka na Svajcarsku

Premda je Svajcarska vec 1945. godine preuzela jednu odredbu o zastiti porodice u savezni ustav, za vreme celog 20. stoleca nije regulisano osiguranje za trudnicko bolovanje. U 21. stolecu je Svajcarska, zbog odluke jedne kantonalne vlade puna nade. Kao prvi kanton, kanton Zeneva je sproveo kantonalno osiguranje za trudnicko bolovanje. Majke, koje najmanje tri meseca rade u kantonu imaju pravo na 16 sedmica placenog dopusta i na 80 % plate. Takodje, i svajcarska vlada je priznala ovaj zakon. Njegovo sprovodjenje je pocelo 1. jula 2001. godine.

Parlament se izjasnio za DA- za osiguranje trudnickog bolovanja Poslednju rec imaju biraci 26. septembra 2004. godine

Nakon sto su predlozi savezne vlade vise puta bili odbijeni, savezna vlada zeli sto pre nedostatak osiguranja za trudnicko bolovanje resiti i zakljuciti. Zbog toga je odustala od sopstvenog predloga i zagovara novu nezavisnu i vanpartijsku inicijativu " Triponez" iz 2001. godine . Svajcarska vlada trazi jos uvek carobnu formulu za resenje ovog problema. Inicijativa od Pierre-a Triponez-a, jednog nezavisnog i vanpartijskog parlametarca, je prihvacena kao resenje. Vlada je obavestila javnost da podrzava ovu inicijativu. Po toj formuli, majke 14 sedmica nakon poroda imaju pravu na 80 % plate. Da bi se predlog mogao sprovesti u praksi, finansiranje ce se vrsiti na jednak nacin i od zaposlenih i od poslodavaca., preko mesecnih odbijanja.

03. oktobra 2003 . godine svajcarski parlament je akceptirao da pored osiguranja za naknadu u vreme odsustva zbog vojne sluzbe, civilne zastite i civilne sluzbe, i osiguranje za trudnicko bolovanje udje u zakon.

26. septembar 2004. godine: Svajcarsko biracko telo ce jos jednom stati pred biracke kutije i odluciti sta ce se dogoditi sa zakonom koji se odnosi na osiguranje za trudnicko bolovanje.

OSIGURANJE ZA TRUDNICKO

BOLOVANJE U EVROPSKIM ZEMLJAMA

Osiguranje za trudnicko bolovanje evropskih zemalja

Osiguranje za trudnicko bolovanje u evropskim zemljama najcesce pokazuje naprednije i sveobuhvatnije smernice nego nego sto su predlozi iz Svajcarske, koji do sad nisu bili akceptirani. Ovde su neki primeri iz evropskih zemalja....

Belgija

15 sedmica nakon poroda ( kod dvojki, trojki ili cetvorki 17 sedmica) .

U prvih 30 dana, isplacuje se prosecno 82 % mesecne plate. Od 2. meseca 75 % plate, s tim sto ovde postoji ogranicenje od 101,00 eura dnevno.

Danska

18 sedmica od ukupno 50 sedmica na koje majka ima pravo. Ostale 32 sedmice mogu ravnopravno biti koristene od strane majke i oca.

Kod osoba , koje rade za platu, isplacuje se plata, a kod osoba koje rade samostalno, dobit. Najvisa isplata smije biti DKK 3.203,00 ( otprilike 655,00 franaka)

Njemacka

14 semica bolovanja. Kod dvojki, trojki ili kod preranog poroda produzava se ovaj period za oko 4 sedmice, znaci ukupno 18 sedmica.

Naknada iznosi dnevno najvise 13 eura. Poslodavac isplacuje prosecnu platu poslednjih 13 sedmica.

Italija

Trudnicko bolovanje traje pet meseci . U ovom vremenu se isplacuje 80 % plate.

Svedska

Trudnice pre poroda imaju pravo na 50 dana, posle poroda i majka i otac imaju pravo na 450 dana bolovanja.

U vreme bolovanja se isplacuje 80 % plate.

Za vreme bolovanja se prvih 390 dana isplacuje 80 % plate, najmanje SEK 180,00 ( oko 29,00 franaka) dnevno ili najvise SEK 646,00 ( oko 160,00 franaka). U sledecih 90 dana se isplacuje oko SEK 60,00 ( oko 10,00 franaka).

Portugal

120 dana trudnickog bolovanja. Kod rodjenja vise dece, za svako dete jos 30 dana.

Za vreme bolovanja se isplacuje cela plata.

Spanija

16 sedmica trudnickog bolovanja. Kod rodjenja vise dece, za svako se jos povecava za dve sedmce. Za vreme bolovanja isplacuje se cela plata.

Austrija

16 sedmica trudnickog bolovanja. Kod blizanaca, trojki ili kod prevremenih poroda 20 sedmica.

Majkama se isplacuje cela prosecna plata poslednjih 13 sedmica.

Velika Britanija

26 sedmica trudnickog bolovanja

U prvih 6 sedmica nakon poroda isplacuje se 90 % plate, a u sledecih 20 sedmica sedmicno 100 sterlinga ( oko 226,00 franaka).

Holandija

16 sedmica trudnickog bolovanja

Za sve nesamostalne zaposlene uplacuje se cela plata ukoliko ona ne prelazi 167,00 eura, a kod samostalno zaposlenih takodje cela plata ako ona ne prelazi 1.265,00 eura.

Grcka

119 dana trudnickog bolovanja

Ukoliko plata ne iznosi manje od 6,00 eura dnevno, isplacuje se 100 % poslednje plate.

Finska

105 dana trudnickog bolovanja

Zene, koje godisnje zaradjuju oko 26.720,00 eura, dobivaju 70 % plate, one koje godisnje zaradjuju izmedju 26.721,00 - 41.110,00 eura imaju 40 % plate i one koje godisnje vise zaradjuju- 25 % plate. Zene koje su nezaposlene dobivaju najmanje 11,00 eura dnevno.