Die wichtigsten Ereignisse in

der Schweiz werden unter die

Lupe genommen.

snc recherchiert, damit Sie

mehr wissen.

snc-dossiers >>>

Pod uticajem neprijateljski naklonjene propagande protiv stranaca, svajcarsko biracko telo nije pozitivno glasalo za nova gradjanska prava. Vec pet puta odbijeni zakon o zastiti porodilja u 20. stolecu, ovaj put je usvojen (Foto: spschweiz links.ch)

Svajcarsko biracko telo je preplaseno sa  "islamskom opasnoscu"

Zna se,da se rezultati glasanja u nedelju, 26. septembra direktno odnose na strance. Glasalo se da li ce deca i omladina stranci imati pojednostavljen put da dobiju drzavljanstvo. Osiguranje trudnickog bolovanja, koje je takodje zavisilo od misljenja biraca, odnosi se na svajcarske zene kao i zene strankinje, sto je takodje bio razlog zbog cega su strankinje migrantkinje sa posebnom paznjom pratile ovo glasanje.

Migrantkinje nisu bile samo radoznale i zainteresovane, vec su imale i nadu. Olaksano sticanje drzavljanstva kao i zakon o trudnickom bolovanju su sa velikom vecinom usvojeni od strane parlamenta. Nacionalni savet je zakon o olaksanom sticanju drzavaljanstva 2. generacije usvojio sa 140 glasa za i 41 glas protiv, a u kantonalnim savetima niko nije glasao protiv. Takodje, automatsko sticanje drzavljanstva 3. generacije je sa slicnim rezultatima glasanja usvojeno. U nacionalnom savetu je novi zakon usvojen sa 149 protiv 40 glasova, a u kantonalnom savetu sa 38 glasova za. Takodje i zakon o trudnickom bolovanju je imao veliku podrsku u parlamentu.

14.00 sati: Odbijanje novog zakona o drzavljanstvu je izvesno

U podne, u nedelju, 26. septembra je nada migranata lagano ugasena. Prvi rezultati narodnog glasanja pokazali su znakove koji su signalizirali odbijanje. U 14.00 sati je negativan rezultat bio siguran. Premda su se glasovi jos uvek brojali, bilo je vec izvesno da je najveci broj gradjana iz kantona glasao sa NE. Svi koji su znali da pored vecine birackog tela, rezultat zavisi i od vecine kantona, znali su da se rezultati vise nece menjati. Novi zakon o drzavljanstvu je usvojen samo u francuskim kantonima i u Bazelu gradu, ostalih 14 kantona nemackog govornog podrucja kao i kanton Tesin, glasali su sa NE. U nijednom kantonu, glasovi koji su se jos trebali prebrojati, nisu mogli uticati na konacan rezultat. Sto se tice zakona o trudnickom bolovanju, postojali su razlozi za zabrinutost. Primeceno je da se vecina birackog tela zalaze za novi zakon. Jos uvek se ne zna na kojoj je strani vecina kantona.

16.00 sati: NE od strane birackog tela za novi zakon o drzavljanstvu

Nakon sto je vec sigurno bilo da je kantonalna vecina glasala protiv novog zakona o drzavljanstvu, u 16.00 sati vec je bilo jasno da i vecina birackog tela glasa za NE! Nesluzbeni brojevi pokazuju da je pojednostavljeno sticanje drzavljanstva za 2. generaciju sa 58 % i za 3. generaciju sa 52 % odbijeno. Perspektive migranata nakon odluke kantona , kao i odluke birackog tela izgledaju jos losije. Naime, da su samo kantoni glasali sa NE, postojala bi mogucnost da ovaj zakon jos jednom dodje na dnevni red za glasanje, naravno uz podrsku birackog tela. Ali, posto je i biracko telo tako glasalo, zatvorena su vrata za nalazenje resenja.

Nacija je sa sloganom " Islam dolazi" bila preplasena

Odbijanje, usprkos otvorene i jasne podrske svajarske vlade i parlamena pokazuje, da ce u Svajcarskoj jos dugo postojati problem migranata. Isto tako, ono sto je sigurno uticalo na rezultate je i velika, neprijateljska propaganda protiv stranaca od strane Svajcarske narodne partije /SVP/ koja je imala veliki uticaj na naciju. SVP je sa oglasima u novinama, propagandnim brosurama i plakatima sa otvoremo rasistickim porukama protiv stranaca kao i insistiranjem na " velikoj opasnosti od Islama" sve to koristila kao meterijal broj 1. Za politicke posmatrace je nacin na koji su to oni radili vazniji od rezultata glasanja i poraza omladine stranaca. Svajcarski narod je bombardovan sa neprijateljskom propagandom u vezi sa strancima, sto je u naciji otvorilo rane koje ce tesko da zacele.

18.00 sati: Svajcarska ima zakon o trudnickom bolovanju

Sudbina zakona o trudnickom bolovanju, sto do vecernjih sati nije bila poznato, u 18.00 sati je vec izvesna. U podne je vec bilo jasno da 55 % biraca podrzava ovaj zakon, ali se jos nije znalo kako ce izgledati vecina kantona.Nemacki i italijanski deo ovaj put nisu ostavili francuski deo na cedilu. Tesin, Cirih, Bern, Bazel-grad i Bazel-region , zajedno sa francuskim kantonima su cinili vecinu kantona koji su glasali pozitivno. Svajcarska televizija je izvestila o rezultatima na ovaj nacin: Kao kod referenduma za osnovni zakon, ovaj put su nemacki, talijanski i francuski kantoni doneli zajednicku odluku i na taj nacin su otklonjene prepreke za zakon o trudnickom bolovanju".

NE za inicijativu u vezi poste

Inicijativa "Zatvaranje poste" je takodje imala NE kao odgovor od strane birackog tela, mada je ova inicijativa bila u seni glasanja za drzavljanstvo i za zakon o trudnickom bolovanju. Nacija je bila pozvana da glasa protiv zatvaranja filijala poste u malim mestima. Rezultati su bili poznati tek u kasnim nocnim satima. Inicijativa je odbijena sa 50,23 %.

Visoka izlaznost

Neocekivano visoka izlaznost je objasnjena time, da svajcarsko biracko telo o tako vaznim pitanjima kao sto su "drzavljanstvo " i " trudnicko bolovanje" nije htelo da se u njegovo ime odlucuje. Ucesce na glasanjima je u Svajcarskoj prosecno 40 %. 26. septembra na biracka mesta je izaslo 53 % biraca, kako su pokazali brojevi uvece.

 ukratko receno...

Zakon o drzavljanstvu i zakon o trudnickom bolovanju

Odbijeni zakon o drzavljanstvu je podrzan od strane parlamenta 3. oktobra 2003. godine.

Dva osnovna dela su zadrzavala:

1. Pojednostavljeno sticanje drzavljanstva za 2. generaciju:

Nacionalni savet: 140 DA, 41 NE glasova Drzavni savet: 40 DA, 0 NE glasova

2. Automatsko sticanje drzavljanstva za 3. generaciju

Nacionalni savet: 149 DA, 40 NE glasova Drzavni savet: 38 DA, 0 NE glasova Novi, odbijeni zakon o drzavljanstvu je sadrzavao sledece novine:

Olaksano sticanje drzavljanstva za 2. generaciju

Omladina stranci bi trebali sa pojednostavljenim procesom o drzavljanstvu biti primljeni u svajcarske gradjane. Ovo pravilo je trebalo da vazi za celu teritoriju zemlje. Omladinci izmedju 14 i 24 godine, koji su najmanje 5 godina pohadjali obaveznu skolu u Svajcarskoj i poseduju dozvolu stalnog boravka trebali su imati korist od ovog zakona. Pored toga, oni su morali najmanje 2 godine ziveti u jednom kantonu, gde i upucuju molbu za primanje u drzavljanstvo, da su integrisani u Svajcarskoj i da vladaju domacim jezikom, kao i da se rukovode prema svajcarskim zakonima.

Automatsko drzavljanstvo za 3. generaciju

Deca iz 3. generacije su trebala dobiti direktno drzavljanstvo, ako su njihovi roditelji odrasli u Svajarskoj ili su tu rodjeni. Roditelji dece su morali najmanje 5 godina posedovati dozvolu trajnog boravka, s tim sto se to ne odnosi na osobe koje su boravak stekle na osnovu procesa za sticanje azila. Roditelji su trebali imati pravo da stave veto na sticanje drzavljanstva deteta. Isto tako, ta deca su imala pravo da nakon sto postanu punoletna, protiv odluke roditelja se licno izjasne i podnesu zahtev za drzavljanstvo.

Ukratko o minimalnom trajanju boravka

Pored olaksanog sticanja drzavljanstva za 2. i 3. generaciju, i pravila za sticanje drzavljanstva ostalih su trebala biti pojednostavljena. Boravak u zemlji je trebao biti skracen sa 12 na 8 godina, a na kantonalnom i opstinskom nivou najvise 3 godine.

Oni koji su bili protiv novog zakona o drzavljanstvu

U diskusijama u nacionalnom savetu , jedna manja grupa je zastupala misljenje da je dovoljno to sto je deci strancima omoguceno da se godine izmedju 10 i 20 racunaju duplo. Takodje su bili misljenja, da nije neophodno da se deca pri rodjenju automatski proglasavaju Svajcarcima, vec da oni mogu kasnije sami odluciti da li ce postati Svajcarci ili ne. Svajcarska narodna partija (SVP) je prije glasanja startovala sa velikom kampanjom, i to sa ciljem da pokazu da Svajcarskoj preti velika navala novih useljenika. Ova kampanja je kao glavni moto koristila slogan " Islam dolazi".

Usvojeni zakon o trudnickom bolovanju

Predlozen u parlamentu:

3. oktobra 2003. godine

Nacionalni savet:

146 DA, 41 NE glasova

Drzavni savet: 31 DA, 6 NE glasova

Ovaj usvojeni zakon sadrzi: Porodilje imaju pravo na trudnicko bolovanje 14 sedmica nakon poroda i na 80 % plate. Ovaj zakon se odnosi na majke koje rade za platu, samostalne majke i majke u porodicnim preduzecima. Nezaposlene majke nisu uzete u obzir sa ovim zakonom. Da bi se ostvarilo pravo na to, majka mora najmanje 9 meseci biti u radnom odnosu i od toga 5 meseci raditi. Isplata ne smije premasiti sumu od 172.00 franka dnevno.

Narodna inicijativa i narodno glasanje

Sta je to?

Narodno glasanje

Politicki sistem Svajcarske bazira se na cinjenici da "Narod ima poslednju rec". Postavlja se pitanje, zar nije tako i u drugim zemljama. U Svajcarskoj se pri tom ne misli da se svakih 4-5 godina biraju novi predstavnici u vlasti. Isto tako izraz " indirektna demokratija"ima ovde svoj izvor i sistem osnovnih zakona stavlja narod u visu poziciju od parlamenta. Kako? Najprije moraju sve promene osnovnih zakona, koje su akceptirane od parlamenta, dobiti odobrenje i od naroda. Sve zakonske promene koje nisu prihvacene od vecine naroda, ne vaze. Pri tome je vazno i da od vecine naroda prihvacena zakonska promena ne vazi, ako je ne akceptira vecina kantona. To su osnovni temelji svajcarskog ustava. Ustav predvidja da jednaku vaznost imaju i narod i kantoni. Znaci, sve ustavne promene moraju biti od naroda pozitivno izglasane. Ovo ne vazi za odluke parlamenta ili slicne odluke.Ako se protiv neke odluke parlamenta ne pokrene narodna inicijativa, vazi odluka parlamenta.

Narodna inicijativa

Da bi se razumeo sistem odlucivanja u Svajcarskoj, mora se razumeti sta je to narodna inicjativa.Prethodno smo govorili da se sve promene ustava moraju odobriti od strane naroda. Ukoliko narod ne potvrdi odluku parlamenta i ne postoji druga mogucnost, od tada vredi vazeci zakon iz ustava. Kad se u roku od 18 meseci pokrene inicijativa, koja mora sadrzavati 100.000 potpisa , protiv neke odluke parlamenta, ova odluka ide na narodno glasanje. To je upravo ta narodna inicijativa. Ovo pravilo narodne inicijative sto se tice ustavnih promena, ne vazi ako se radi o zakonima ili slicnim parlamentarnim odlukama. Za odluke parlamenta, koje nemaju veze sa promenom ustava, mora se u roku od 3 meseca skupiti 50.000 potpisa da bi narod imao uticaja na ovu odluku.