Protestanti (33,0% stanovnistva) i katolici (41,8%) bili su u 2000. godini najvece religiozne zajednice, ali se i dalje nastavlja trend osipanja njihovih clanova.

Religiozne zajednice u Svajcarskoj:

velike demografske i socijalne razlike

Osipanje clanova obe vecinske konfesije i rastuci pluralizam- to su najvaznije promene svajarske religiozne zajednice u poslednjih 30 godina. Pri tome ulogu igraju i sirenje drugih religioznih zajednica te povecanje grupe " bez religije", kao i sve veci broj religiozno- mesovitih brakova. Iz ovih razloga u Svajcarskoj se religiozne grupe razlikuju s obzirom na socijalno- demografsku strukturu i regionalnu zastupljenost kao i s obzirom na prenosenje odredjene religije na decu. To su pokazali rezultati studije na ovu temu koja je uradjena na "Ecole d'études sociales et pédagogiques" u Lozani na zahtev Saveznog biroa za statistiku (BFS).

snc srpsko-hrvatski

jelena mitrovic

Osipanje clanova kod dve najvece religiozne grupe i rastuca pluralizacija

Protestanti (33,0% stanovnistva) i katolici (41,8%) bili su u 2000. godini najvece religiozne zajednice, ali se i dalje nastavlja trend osipanja njihovih clanova. Pripadnici ove dve skupine su 1970. godine cinili 95 % stanovnistva, u 2000. godini samo jos 75%. U isto vreme, manje religiozne skupine imaju sve veci broj clanova. Najveca medju njima je muslimanska zajednica koja je 2000. godine imala 4,3 %. 1990. godine ih je bilo 2,2 %. Isto tako raste broj hriscanskih grupacija: evangelisticka slobodna crkva, Jehovini svedoci, novo- apostolska crkva i pravoslavna crkva- pri poslednjem popisu stanovnistva ih je bilo 4,4 % ( 1990. godine 3,5 %). Broj Jevreja ostaje stabilan, 0,2 %. Sve vise osoba pripada nekoj drugoj religioznoj zajednici, a ne vise katolickoj ili protestantskoj.Pluralizam pogadja vise nemacki deo (10,5 %) nego druge govorne regije. To je takodje vidjivo pre svega u urbanim delovima zemlje: dve najvece konfesije su u 5 najvecih gradova izgubile primat.

Raste broj nereligioznih

Jos jedan pokazatelj promena sto se tice religije u Svajcarskoj je porast broja osoba bez religiozne pripadnosti. 1970. godine to je bila marginalna pojava, danas ih ima vec 11,1 %, s tim sto postoje velike razlike od kantona do kantona. Ova grupa cini u nemackim kantonima (AI, UR, OW i SZ) manje od 5 %. Medjutim, ostalih osam kantona popravljaju prosek: pre svega Bazel-grad sa 31, 4 %, Zeneva sa 23, 2% i Neuenburg sa 22 %. Ispitanici koji se izjasnjavaju kao nereligiozni pripadaju vecinom grupi sa visokim obrazovanjem i iz urbanih su delova. Pri tome ova grupa u gradovima sa 100 000 ili vise stavnovnika cini 20 % ukupnog stanovnistva

Raste broj mesovitih brakova

Kao posledica pluralizacije, sve je veci broj mesanih parova ( dva partnera razlicitih religija) u poslednjoj deceniji. Najvise je ovakvih mesovitih brakova bilo izmedju katolika i protestanata, 2000. godine 17 %, dok je 1970. godine taj broj iznosio 13,3 %. Najniza kvota mesovitih brakova je iz sledecih religioznih grupa : Jehovini svedoci, pravoslavci, muslimani kao i hindusi. U vezi sa povecanjem broja mesovitih brakova, postavlja se pitanje prenosenja vere na decu. Roditelji koji pripadaju istoj grupi ili zajednici prenose svoju religiju dalje, ovo vazi i za parove bez pripadnosti odredjenoj grupi. Jedna petina mesovitih parova ne prenosi na decu pripadnost. Ovaj broj se u poslednjih trideset godina vise nego poduplao. Pri sklapanju braka izmedju katolika i protestanata, cesce se deca izjasnjavaju kao protestanti.

Jevrejska zajednica: urbana i intelektualna

Pripadnici jevrejske verske zajednica koncentrirani su uglavnom u velikim gradovima, narocito u Cirihu i Zenevi, 42 %. Medju pripadnicima jevrejske vere je najvise onih koji poseduju svajcarski pasos. Tako su 42,8 % Jevreja rodjeni u inostranstvu, ali samo 21,2 % imaju stranu nacionalnost. Pripadnici ove zajednice imaju najveci broj gimnazijski obrazovanih clanova (42,7 %; ukupno stanovnistvo samo 19,2 %), kao i visoko akademski obrazovanih i kadrova.

Muslimani: mlada grupa stanovnistva sa teskocama integracije na trzistu rada

Broj muslimana u velikim gradovima kao i u nemackom govornom podrucju je veoma porastao. Ova religiozna grupa cini najveci deo stranaca (88,3 %). Oni dolaze pre svega iz ex- Jugoslavije (56,4%) i Turske (20.2%). Muslimanska grupa je najmladja religiozna zajednica (32,2 % su ispod 20 godina starosti). Muskarci su u vecini (54,6%), mada raste broj zena: 1990. godine njihov broj je iznosio 36,4 %, 2000. godine vec 45,4 %. Takodje, broj onih koji jedan ovdasnji jezik smatraju glavnim jezikom je porastao, 1970. godine taj broj je iznosio 10,5 %, a danas 47,6 %. Integracija na trzistu rada je teska i ocituje se u visokoj kvoti nezaposlenih, najvisoj od svih religioznih grupa.Ovde veliku ulogu igra relativno nizak novo obrazovanja.