Osim problema koji se odnose na migraciju, na svajcarskoj televiziji se retko spominju migranti

Gde se nalaze migranti na svajcarskoj

televiziji ?

U glavnoj zgradi ETH-a kantona Zürich 10. marta 2005. godine odrzan je pod vodstvom Hannesa Britschgia razgovor u kome su ucestvovali sef Svajarske televizije Ueli Haldimann, nezavisna novinarka Samira Begman-Karabeg, Hugo Bigi ispred televizije TeleZüri i strucnjak za medije Heinz Bonfadelli da bi odgovorili na pitanje "Gde na svajcarskoj televiziji ucestvuju migranti?". Oko 50 slusalaca je bilo prisutno. Neki od njih su veoma pazljivo pratili diskusiju i cak ucestvovali sa vaznim prilozima koji su sefa Svajarske televizije Uelia Haldimanna naveli da razmisli o ponasanju televizije sto se tice migranata.

snc srpsko-hrvatski - jelena mitrovic

snc dossier/ ali yilmaz

Hans Britschgi je poceo razgovor predstavljanjem gostiju publici. Pri tome je bilo jasno da su slusaoci takodje bili odlicno pripremljeni za ovu temu. Ucestvovali su Ueli Haldimann, Hugo Bigi, Samira Begmann-Karabeg i Heinz Bonfadelli, strucnjak za medije. Da je u diskusiju bio ukljucen i Ueli Haldimann, sef Svajcarske televizije bio je znak da ce do sada ignorisana tematika migranata na televiziji biti najzad u centru interesovanja.

Rec je bila o ucescu migranata na svajcarskoj televiziji jer oni cine jednu cetvrtinu ukupnog stanovnistva. Svajcarska televizija SF DRS ima u ugovoru o koncesiji nalog da migrante ukljuci u svoj program. Ovo je potvrdio i sef televizije. Na prekor da to do sada nije ucinjeno, on je izjavio " Mi se pridrzavamo pravila da u emisijama ne bude rasizma i diskriminacije". Zatim je procitao teme i vesti koje se odnose na migrante.

Medjutim, poznato je da se na svim svajcarskim televizijama o migrantima govori samo kao o problemima. Npr. uobicajeno je da se u vestima kaze " Stranac poreklom Turcin ili Srbin izazvao saobracajnu nesrecu ili ucestvovao u tuci sa nozevima, kradji, bio agresivan itd. Da li ovakve vesti mogu zadovoljiti svajcarske stanovnike drugog porekla je diskutabilno.

Takodje Bonfatelli je bio misljenja da se temi integracije posvecuje premalo paznje na televiziji i da se o migrantima pre svega govori kad se pojavi neki problem bez da se u emisijama pokaze i druga perspektiva te se na taj nacin jos vise podupiru predrasude u glavama gledalaca.

Nezavisna novinarka Begmann-Karabeg predlozila je emisije u kojima ce stranci koji su u Svajcarskoj kod svoje kuce i ucestvovati. Emisije o kulturi, mozda i na vise jezika koji ce pribliziti strance Svajcarcima, moderacije od strane Svajcaraca stranog porekla, diskusije sa i o migrantima u kojima ce oni biti jednako zastupljeni, zakonske odredbe koje ce omoguciti ovakve promene na televiziji su tacke od kojih se treba krenuti. Haldimann je branio poziciju svajcarske televizije ovim recima: " Mi izvestavamo o onom sto je u zemlji aktuelno. Cilj svajcarske televizije informisati gledaoce o dogadjanjima u Svajcarskoj." Na zelju da emisije vode osobe stranog porekla je odgovorio : " Ja ne postavljam pitanje odakle je ko, kod nas mogu sve osobe biti moderatori ako su za to kvalifikovane. Kvalifikacija je vladanje nemackim jezikom. U diskusiji su ucestvovali i retki migranti iz publike jer je nepoznavanje jezika cinjenica. Biggi je slicnog misljenja. " Medjutim, mogla bi se iznaci sredstva koja bi mogla prevladati ove barijere", rekao je Bonfatelli koji se javio tek pred kraj diskusije. Npr. u emisijama bi se mogli upotrebiti aparati koji bi omogucili prevod da bi jedan gost, koji ne vlada dovoljno jezikom ipak mogao bez teskoca ucestvovati u diskusiji i time iskazati svoju poziciju i miljenje.

Ukoliko se ova sredstva za prevladavanje ovih problema i razgadnju jezickih barijera ne primene, tesko je poverovati da se jedna cetvritna stanovnika Svajcarske ne zanima za televiziju jer ona za njih nije dovoljno atraktivna.

Voditelj diskusije Britschgi, podsetio je na kraju veceri na vreme prikazivanja odredjenih emisije u vezi sa glasanjem septembra 2004. godine kad se glasalo o sticanju drzavljanstva za drugu i trecu generaciju stranaca te da nisu postojale emisije u kojima se ogledao stav samih stranaca, vec su se cak davale emisije o kriminalnom ponasanju stranaca. Britschgi je to rekao da bi ukazao na vreme kad su se ovakve emisije emitovale. Bilo bi pozeljno da se Svajcarska televizija takodje ukljuci u integraciju stranaca i nastajanje drustva u kojem razlicite kulture srecno zive zajedno, a televizija je idealan medij za to.

Pored gostiju i predstavnici iz publike koji su pazljivo pratili diskusiju su trazili rec. Sa svojim pitanjima, opaskama i prigovorima uneli su jos vise "strasti " u diskusiju.

Na kraju, pored kritickih izjava u vezi sa ponasanjem svajcarske televizije prama strancima, sef televizije je stekao dojam da se nesto mora poduzeti da bi se situacija promenila. On je predlozio ideje i motivaciju za podrsku da bi se praznine u programu sto se tice stranaca ispunile.

Kuda idu radio i televizijske pretplate? >>>