|
|
|
|
|
|
|
 |
|
|
|
|
 |
25.
Semtembar 2005
Neocekivano jasno DA za prosirenje
slobode kretanja
Svajcarske
novine smatraju
da je sa ovim DA
potvrdjen
bilatererni
put
•
DA
56%, NE
44%
Svajcarska otvara radno trziste
takodje i za deset novih clanica EU. Neocekivano jasno je
glasacko telo odlucilo o prosirenju slobode kretanja radne
snage i istovremeno o poostrenju mera protiv pada visine
plata. >>>
|
 |
25. Septembar 2005
Ko
ce profitirati od uvodjenja
slobodnog
kretanja
za radnu snagu?
25.
septembra ce svajcarsko biracko
telo odluciti o pitanju slobodnog
ulaska osoba iz 10 novih
clanica EU. Sloboda kretanja
koja se trenutno odnosi
na gradjane 15 EU -zemalja, prosirice se, u slucaju
da rezultat bude DA, na
svih 25 zemalja clanica EU.
>>>
|
 |
Referendum
od 5. juna 2005.
godine
DA
za sporazum Schengen/Dublin
Svajcarski
glasaci su sa 54,6
% glasova DA prihvatili
sporazum Schengen/Dublin. Izlaznost
je bila oko 57%.
Odluka je pala
nakon glasacke borbe ispunjene
emocijama i negativnim
osecanjima u kojoj
je vodecu ulogu imala SVP
kao vodeca protivnica ovog
sporazuma. 1'474'704 glasova
je bilo ZA, a 1'226'449
PROTIV. >>>
|
 |
Sporazum
Sengen Dablin
Savezna
vlada je 17. decembra 2004 odlucila da
Sengen Dublin sporazum usvoji, ali protiv tog predloga su mnogi komiteti posegli za
referendumom. Sada treba narod da odluci o tome. Glasanje se
odrzava 5. juna. >>>
|
|
Svajcarsko
biracko telo je preplaseno sa "islamskom
opasnoscu"
Pobedilo
je neprijateljstvo protiv stranaca Mladi
migranti izgubili
Rezultati
narodnog glasanja, koji se direktno ticu migranata, su 26.
septembra obelodanjeni. Zakon, kojim bi se omladini sa statusom
stranaca olaksalo dobivanje drzavljanstva, nije prihvacen od vecine birackog tela. S
druge strane, novi zakon o zastiti porodilja je od biraca izglasan pozitivno.
>>>
|
|
26.
septembar 2004. narodno
izjasnjavanje
Novi zakon o drzavljanstvu visi o
svilenom koncu
Hoce
li vecina migranata Svajcarske u buducnosti biti sastavljena od
onih koji nemaju gradjanska prava ili onih migranata koji , osim gradjanskih imaju i politicka
prava?
>>>
|
| |
|
|
|
 |
|
|
|
|
|
Gde
se nalaze migranti na svajcarskoj televiziji?
U
glavnoj zgradi ETH-a kantona
Zürich 10. marta 2005.
godine odrzan je pod vodstvom
Hannesa Britschgia razgovor
u kome su ucestvovali
sef Svajarske televizije
Ueli Haldimann, nezavisna
novinarka Samira Begman-Karabeg,
Hugo Bigi ispred
televizije TeleZüri i strucnjak
za medije Heinz Bonfadelli
da bi odgovorili na pitanje
"Gde na svajcarskoj televiziji
ucestvuju migranti?".
>>>
|
|
Sporazumevanje
na nemackom
15. januara 2005. je na jednoj konferenciji u Bazelu diskutovano
na temu"Ucenje nemackog i useljavanje u zemlju".
Rezultati delotvornosti kurseva nemackog su analizirani od
strane preko 100 strucnjaka i predstavnika skola regiona Bazel,
migrantskih grupa i drzavnih organa. >>>
|
|
Posledice
odluke o promeni
zakona: registracija
prepaid-SIM kartica
….
Trazioci
azila ne mogu vise
kupovati
prepaid-SIM-karte
za mobilni telefon
Nakon
sto je odluka o obavezi telefonskih sluzbi da registruju svoje korisnike
1. avgusta stavljena na snagu, vlada je donela i dopunska pravila u ovoj
odluci. >>>
|
|
28%
osoba sa stanovanjem u
Svajcarskoj
u trenutku rodjenja bili su
strane nacionalne pripadnosti
Oko
28% osoba sa bravkom
u Svajcarskoj u trenutku
rodjenja bili su strane
nacionalne pripadnosti:
vise od jedne cetvrtine
(576 700 lica) su se u toku njihovog zivota naturalizovali.
U ovaj broj od 350
000
stranih lica rodjenih u
Svajcarskoj
spadaju takodjer
i
32 500 dece ispod 15
godina,
koji se svrstavaju pod
trecu generaciju. >>>
|
|
Migranti
i migrantkinje na tregu
rada
Povecan
dolazak visokokvalificirane
radne
snage
U
prvom tromesecju 2003 godine,
809.000 lica sa inostranstva
bili su zaposleni u
Svajcarskoj (bez granicnih prelaznika,
kratkorocno zadrzavajucih
i trazioca azila).
Tri petine bili su drzavljani
jedne od clanica EZ/EFTA. >>>
|
|
Parlament
uocava znacaj "pete
Svajcarske"
Cinjenica
da svaki deseti Svajcarac
zivi u inostranstvu i
da je najveci deo od njih nosilac
dvojnog drzavljanstva pokrenula
je politicke partije na
delovanje. Velika zajednica
u inostranstvu naziva
se jos i "peta Svajcarska".
Da bi se povecao
njen uticaj na unutarnje
i vanjske politicke delatnosti,
osnovana je jedna parlamentarna
grupa koja stoji iznad partija. >>>
|
|
Interwiew:
Thomas Kessler
Integracioni
uzor i koncept delovanja prezentirani su pred publikom 1999
godine. Posle 5 godina delovanja ovog modela, mi s mo imali
jedan razgovor sa gospodinom Thomas Kessler, nadleznog za
integracionu politiku u Basel-Stadt. >>>
|
| |
|
|
|
|
|
|
