|
Interwiew
sa
g.
Thomas Kessler
Integracioni
uzor i koncept delovanja prezentirani su pred publikom 1999
godine. Posle 5 godina delovanja ovog modela, mi s mo imali
jedan razgovor sa gospodinom Thomas Kessler, nadleznog za
integracionu politiku u Basel-Stadt.
Sada
medjutim nalazimo se u petoj godini pomenutog integracionog
modela.
Da
bi izvestavali o najnovijim kretanjima migracione politike, mi s
mo realizirali jos jedan intervju sa gospodinom Kessler.
Oba
intervjua vi cete naci ovde >>>
snc
srpsko-hrvatski
bislim
elshani-sevim civil
foto:
sevim civil
snc:
Integracioni
model Bazela i temeljni princip delovanja prezentirani su prije 5
godina ispred jedne siroke audicije u jednoj presskonferenciji
1999 godine. Od ovog vremena prosle su vise od 4 godina, a sada se
nalazomo u petoj godini. Da li ste mogli da se drzite vaseg plana?
Thomas
Kessler: Svaki napredak se nalazi pod nasom preciznom kontrolom i
mi drzimo se i dalje naseg plana. Ciljeve koji su tada formulirani
i koncepte delovanja koji su im kasnije prikljuceni, nastavljamo
da ih sprovodimo sistematski. Ono sto se moze jos sada tvrditi,
jeste da stojimo dobro sa planom. Integraciona politika se
etablirala, lansirani su se projekti i institucionalizirala se
saradnja sa Basellandom i saveznom vladom. Posle evaluacije, i to
tokom ove godine, bice u dnevnom redu kontrola i upravljanje
projekata.
Kako
ce izgledati ubuduce nastavak ove integracione platforme?
Osnovne
i najvazne tacke su vec postignute, i sve teme nase platforme su
realizovane, bilo kad se radi o jezicnom podsticaju i podrzavanju,
bilo kad je rec o razvitku pojedinih kvartova, informiranja i
medijacije. To nam je omogucilo da ove godine izlazemo za
diskusiju jedan kantonalni zakon o emigraciji. Tako ce se nastavak
naseg projekta popeti na jednoj visoj politickoj razini.
Ovaj
je model tokom celog petogodisnjeg razdoblja bio jedna odlicna
platforma. Definicija pojma integracije unutar modela nastavlja se
da se ocuva i dalje i na svakom projektu ona pruza dobru osnovu za
ocenjivanje uspeha, tj. na pr. kada neko pohadja kurse nemackog
jezika, da li on time dobija vise sanse, vise kompetencije, vise
autonomije?
Nas
rad je toliko napredovao da bismo mi sada mogli reci da je kod nas
prisutna zelja za jedan zakon o integraciji u parlamentima nasih
dviju kantona, basela i basellanda.
Jedan
od zadataka institucija jeste takodjer predlaganje zakona. Takav
jedan predlog mi smo ga vec preradili i nastavljamo da ga
usavrsavamo u saradnji sa vlastima u Basellandu. Jos tokom ove
godine obe vlasti ce ovaj zakon podneti pred nadleznim
parlamentima. A to, prema modelu, moze se nazvati drugim logickim
korakom, u kome se politika definira zakonom i time stvara sebi
pogodnu platformu. Posle toga mi cemo biti prvi u Svajcarskoj sa
jednim modernim zakonom o emigraciji.
Istini
za volju, jedan takav zakon vec postoji u Genevskom i Neuenburskom
kantonu, ali ove stvari tamo se regulisaju preko organizacija.
Zakon kojeg mi predlazemo ide jos dalje. On se prije svega bavi
principima, podrskama u nekim poljima, integracijom, i regulise se
na nivou vlasti. Ovde je rec prije svega o sadrzini a ne o
institucijama.
Ima
li jos novih nacrt-ideja?
Mi
u Bazelu cemo dati naglasak posebnim stvarima. Prije svega cemo
intensivirati projekte u kvartovima. Javni radovi ce se odvijati
blizu ljudi, tj. mi cemo planirati vise manifestacija i eventsa po
kvartovima i udruzenjima.
I
u posebnim migrantskim drustvima bicemo bolje prisutni. Za tursku
i kurdsku zajednicu planirani su vise integracionih projekata,
zato sto politicki tokovi, kao na primer civilizovanje diskusije
oko kurda, cak i ovde u Bazelu, izazvali su pozitivne efekte, kao
sto su na pr. veca spremnost
za angazovanje u integraciji i smanjeni odraz situacije iz
domovine. U ovom kontekstu mi s mo vrlo kooperativni, a za ceo
kontingenat pristigao iz Turske, posebno za onaj koji sebe definise
kurdima, planiramo dodatne projekte.
Do
sada za sve ljude koji dolaze iz Turske upotrebljen je turski
jezik, a poznato je da se u Turskoj namerno ne neguju ostali
jezici. Turska je jedna izrazito visekulturna zemlja gde se, osim
turskog, govore jos 39 drugih jezika. Mi postujemo princip glavnog
jezika, ali odstupamo od ovog principa samo u slucaju kad su
posredi specificni razlozi, kao sto je slucaj za ljude koji se
definisu kurdima.
Nas
cilj je pojedinacan uspeh tokom integracije. Ako postoje razlozi
da neko, recimo u savetovalistima, u GGG ili u drugim
institucijama, ne iskoristi nase ponude, onda mi analiziramo tu
situaciju podrobno da bi otkrili gde su problemi i gde se kriju
razlozi.
Kod
ljude definisane kurdima cesto vlada nekakva sumnja koja se
zasniva na politickom i kulturnom nezadovoljstvu prema
institucijama subvencionisanih od nas. Ovu sumnju mi uzimamo
ozbiljno i pokusacemo da popravljamo kompetentnost po
institucijama, na pr. da bi ljudima ponudili savetovanja i na
kurdskom jeziku itd.
Ali
ovde potreban nam je jos jedan pozitivni i konstruktivni
polukorak. Mi cemo podrzavati na primer konkretne projekte koji bi
objasnili svajcarsku politiku istovremeno na nemackom i kurdskom
jeziku. Tako nesto mi vec radimo sa tamilcima, posto oni imaju
slicne probleme zbog konflikata u njihovim zemljama, isto kao
kurdska zajednica.
Kako
tumacite posljednje savezne izbore?
Situacija
u vladi je veoma slozena, zato sto ima vrlo razlicite sile koje
uticu. Najjaci faktor su politicka kretanja posle posljednjih
izbora, za koje jos nije jasno na kojem ce pravcu biti usmerena.
Povoljniji uslovi za privredu podrazumevaju vecu liberalizaciju na
trzistu rada, vecu velikodusnost. Sama privreda ima razlicite
protivurecne interese. Privredne ambijentalisticke sile, koje
traze vecu slobodu trzista, imaju drugacija zanimanja od onih koji
prednost daju pre svega odbrani zemlje. Na primer u licu gospodina
Blochera su skoncentrisani obe tendencije. Njegovo preduzece deluje
internacionalno, i kao takvo mnogo je zavisno od liberalnih
pravila, dok njegova
biracka osnova ima suprotan stav, ona vise je nacionalna,
konservativna, defansivna, ne voli globalizam, ali zato hoce vise
za odbranu zemlje, vece subvencije za poljoprivredu i za puteve.
Rec
je o kontradiktornim interesima u jednom licu, u jednoj partiji,
koja je zajedno sa socijaldemokratima dobila najvise glasova. Zato
je jos neizvesno koje ce sile imati vecu tezinu. Ne radi se o
levom ili desnom, nego o jednom posebnom pravcu. Da li cemo ici
putem internacionalnosti, ofansivnosti, globalizma, ili naprotiv,
putem defansivnosti, nacionalnosti, ograda i barijera…
|
