|
Svajcarski
vojni helikopteri
na
Sumatri
BERN.
(07.01.05) Svajcarska armija pruza pomoc u kriznom
podrucju u juznoj Aziji: tri vojna helikoptera tipa Super
Puma ce ucestvovati u dostavljanju pomoci na indonezijskom
ostrvu Sumatra pod kontrolom UNO- visokog komesarijata za
izbeglice ( UHNCR).
Tokom
jednog telefonskog razgovora savezno vece je UNHCR-u
potvdilo ucesce u pruzanju pomoci. Poslana su tri
helikoptera Super Puma sa materijalom kao i sa 50 clanova
posade medju kojima su vojnici i personal za delovanje na
zemlji i za osiguranje.
Potrebe
na Sumatri su velike, rekao je DEZA- direktor Walter Fust na
konferenciji za stampu u parlamentu. Letovi za evakuaciju i
snadbevanje odsecenih delova zemlje kao i personalni
transporti i dostavljanje humanitarne pomoci imaju i vojnu
podrsku u tesko dostupnim krajevima.
Akcija
pocinje sledeceg ponedeljka i trajace maksimalno tri meseca.
Posto ova dobrovoljna akcija u asistiranju pruzanja
humanitarne pomoci prelazi vremensko ogranicenje od tri
sedmice u inostranstvu, Savezno vece je moralo izdati
specijalno odobrenje. Odgovarajuca odluka ce biti
pripremljena u martu.
Prema
izjavi Christiana Josia, sefa vojnog staba, u ponedeljak u
10 h iz Emmena ce poleteti transportni avion Antonow 124 sa
tri Super Puma - helikoptera za Medan na severu Sumatre. Za
transport su se morale uraditi i neka prilagodjavanja na
avionu. Vec u subotu, pre podne ce poleteti delegacija za
Medan. Dva do tri dana kasnije ce stici ostatak vojnika.
Prema izjavi sefa armije Christophe Keckeisa, radi se o
vojnicima koji su profesionalno vezani za VBS. Oni ce biti
naoruzani zbog sopstvene zastite.
Odgovornost
za delovanje preuzima UNHCR. VBS-sef Samuel Schmid moze
akciju prekinuti u svakom trenutku. Akcija ce kostati dva do
tri miliona franaka, izjavio je Keckeis.
(snc/
jelena mitrovic)
Nacionalni
dan zalosti i
solidarnosti
BERN.
(06.01.05) Deseti dan nakon katastrofe je u Svajcarskoj
prosao u znaku zalosti i solidarnosti.
U
podne su sirom zemlje zvonila zvona na crkvama. Zastave na
svim drzavnim zgradama su bile na pola koplja. Mnogi su
odrzali minutu cutnje za poginule. Na granici je na tri
minute prekinut saobracaj izmedju Svajcarske i Nemacke. U
Bazelu su autobusi i tramvaji takodje bili nakratko
zaustavljeni. SF DRS i SR DRS su takodje prekinuli program
minutom cutnje
U
tri drzavne crkve stanovnistvo je pozvano da u tihoj molitvi
mole za ljude u nevolji i zrtve.
Zastave
prvi put od 2001. na pola koplja
Poslednji
put su zastave bile na pola koplja u jesen 2001. godine. Te
godine je savezno vece tri puta u kratkom vremenu donelo
takvu odluku.
Razlog
su bili napadi na Ameriku 11. septembra, zatim zlocin u
kantonalnom parlamenu u Zugu 27. septembra i pad aviona
Crossair 24. novembra kod Bessersdorfa kraj Ciriha. .
Isto
tako su zastave bile na pola koplja nakon pada aviona
Swissair kod Halifaxa u septembru 1998. godine kao i nakon
teroristickog napada u Luxoru u novembru 1997. kada je 36
turista iz Svajcarske stradalo.
Komemoracija
u katedrali Münster u Bernu
Na
komemoraciji u katedrali Münster u Bernu je bilo preko
hiljadu ljudi koji su za zrtve plimnog vala u Aziji zapalile
svece.
Predstavnici
svih religioznih zajednica izrazili su zaljenje miliona
ljudi i izjavili saucesce svim clanovima porodica umrlih i
nestalih. Osim clanova porodica bila je prisutna i
delegacija vlade sa predsednikom Samuelom Schmidom, zatim
savezna ministrica Micheline Calmy-Rey i savezni ministar
Joseph Deiss. "Mi zalimo zajedno sa vama zbog gubitka
vasih najblizih, vasih partnera, roditelja, dece",
rekao je Schmid.
Glückskette:
preko 100 miliona
Na
dan zalosti je Glückskette do 24.00 sata sakupila vise od
62 miliona franaka. Ukupno je organizacija za zrtve cunamija
od 26. decembra skupila 114 miliona franaka.
Samo
u sredu je vise od 50'000 osoba nazvalo ovu organizaciju,
kako je izjavio koordinator Glückskette Roland Jeanneret.
On veruje da bi bilo jos vise osoba ali je centar za
telefoniranje bio preopterecen.
Jeanneret
je rekao da je ovo "neverovatna solidarnost" i
najveci prilog koji je do sada u Svajcarskoj stigao od
privatnih lica. Takodje je izjavio da nije racunao sa
tolikom sumom.
(snc/
jelena mitrovic)
19
miliona franaka obecano
za
akciju pomoci
BERN.
(06.01.05) U Indoneziji se vec nalazi prva od tri
carter- masine sa lekarima , logisticarima i materijalom za
pomoc u mestu Medan.Druge dve su takodje poletele u sredu.
Jedna trecina planirane pomoci od ukupno 120 tona za Sumatru
je iz rezervi svajcarske vojske. Radi se o medikamentima,
satorima, kanisterima sa vodom, generatorima za struju i dr.
Dalji transport za Banda Aceh, gde svajarski eksperti
organizuju raspodelu pomoci, odvija se sa Herkules- avionima
i kamionima internacionalne organizacije za migraciju. Vodja
odelenja za humanitarnu pomoc pri DEZA-i Toni Frisch je
nakon posete Sri Lanki posetio i Banda Aceh gde se na licu
mesta uverio o situaciji i doneo dalje mere pomoci i ponovne
izgradnje.
Juce,
u sredu ujutru je savezna ministrica Micheline Calmy-Rey
informisala javnost o njenom putovanju na Tajland i Sri
Lanku. Kao rezultat njene posete je vec u toku izrada
projekta za gradnju ribarskog sela na Tajlandu. Nadlezni za
taj projekat je vec tamo, na licu mesta.
U
Sri Lanki se svajcarska pomoc koncentrise pre svega na
regije Matara na jugu i Tatticaloa na istoku ostrva. U
Matari je vec 40 % pomoci stiglo do 3000 beskucnika. Kao i
na Tajlandu, i ovde ce Svjacarska ucestvovati u ponovnoj
izgradnji. Kao osnovna zadaca, trebaju se pre svega
izgraditi skole kao i omoguciti koristenje ciste vode za
pice. Svajcarska je predlozila da se u regionu Matara ponude
finansijska sredstva porodicama koje bi kod sebe primile
beskucnike. Na taj nacin bi koristenje satora ili drugih
provizornih sredstava koje su higijenski i socijalno
problematicni, bili izbegnuto. Ideja se dopala predsedniku
Sri Lanke. U dogledno vreme bi Svjacarska pomogla da se
ponovo izgrade ostecene kuce.
Od
ukupno 27 miliona franaka za prvu pomoc i prve mere ponovne
izgradje, koje je drzava obecala, 60 % ce biti za
bilaterarne projekte, a 40 % za multilateralnu pommoc. 10
miliona franaka je vec obecano za bilaterarnu i 9 za
multilaterelnu pomoc.
(snc/
jelena mitrovic)
•
U
Indoneziji humanitarna akcija
poprima organizovae konture
(05.01.05) >>>
•
Toni Frisch otputovao
u krizno podrucje
(04.01.05) >>>
•
Calmy-Rey
u podrucju
pogodjenom
katastrofom (03.01.05) >>>
|
