|
|
|
|
|
Privatna pomoc: godisnje ide 11 milijardi franaka u inostranstvo Gotovo jedan milion stranaca u Svajcarskoj su zaposleni. Mnogi od njih stede novac da bi finansijski pomogli clanovima porodice u domovini. Uplate od migranata, tzv. Remittances (=novcane emisije) - predstavljaju za mnoge siromasne zemlje vazan izvor finansiranja. Banke takodje profitiraju od toga. BERN. (11.10.06) Fenomen Remittances nije nov. Migranti finansiraju porodice u domovini i time doprinose smanjenju siromastva u svojim maticnim zemljama te potpomazu njihov ekonomski razvoj. Podaci o kolicini novca koji se tako investira se svakodnevno podcenjuju. Ta tema nema mesta u raspravama o strancima. "O fenomenu Remittances se retko raspravlja", misljenje je Philippe Wannera, profesora za demografiju univerziteta u Zenevi. " Meni se cini da se u diskusijama o pitanjima koja se ticu stranaca previse koncentrira paznja na unutarnjopoliticke aspekte bez osvrtanja na posledice koje se ticu zemalja u razvoju". Svajcarski forum za studije o migrantima i narodima (SFM) ispitao je u svojoj studiji ovaj fenomen na primeru Albanije. " Slucaj Albanije je veoma interesantan jer je udeo novcanih transfera iz inostranstva u bruto- proizvodnji veoma visok", rekao je Wanner, jedan od saradnika na studiji. Od 1989. godine su albanski emigranti 20 % bruto drzavne zarade sami uplatili. To se pre svega odnosi na jako siromasne porodice, samohrane majke, starije ljude i nezaposlene. 11 milijardi ustedjevine "Svaki zaposleni stranac u Svajcarskoj salje otprilike 1000 franaka godisnje kuci", rekao je Wanner. Sa 900'000 stranaca ( bez radnika na crno) univerzitetski profesor je dosao do cifre koja je otprilike ista po ocenama Svetske banke. Po najnovijim procenama, iz Svajcarske godisnje ode 11 milijardi franaka u inostranstvo. Prema rang-listi, Svajcarska se po tome nalazi na cetvrtom mestu iza Amerike, Saudijske Arabije i Nemacke. Ova suma ne sadrzi novac i robu koju stranci direktno predaju svojim porodicama. " U zemlje bivse Jugoslavije i Tursku odlazi najveci deo ovog novca", uveren je Wanner. Privatna pomoc za razvoj Zvanicna statistika o ovom fenomenu ne postoji. " To je steta jer to veoma utice na razvojnu politiku", misljenja je Wanner. Transfer novca migranata je veci nego sto je sluzbeni budzet Svajcarske za razvojnu pomoc (1,7 milijarde franaka godisnje). Solidarnost migranata je cak vise nego pomoc sluzbenih organa instrument u borbi protiv socijalne nepravde. Wanner upozorava: Transfer noca je privatna odluka i ne moze zameniti internacionalnu pomoc." Uloga banaka Sigurno je: novcani transferi emigranata ce u buducnosti rasti. Tako bar misli Svetska banka. Zemlje u koje se salje novac od toga profitiraju kao i agencije koje se bave transferom novca. Potreba za ovim agencijama je sve veca. Samo u Spaniji je broj agencija koje nude ovu uslugu u pet godina ucetvorostrucen. Medjutim, postoje i zloupotrebe. Carlo Sommaruga iz socijalno-demokratske partije je u svom postulatu iz oktobra 2005. godine kritikovao agencije i banke koje profitiraju od ovih transakcija sa visokim iznostom naplate. " To je skandal jer se radi o siromasnoj grupi stranaca koji zele pomoci porodicama u svojoj domovini". On je predlozio da se utvrdi najvisi moguci iznos za takse koji mogu biti naplaceni za novcanu transakciju. (swissinfo/snc) snc srpski jelena mitrovic / deana mandic antic vajcarska danas >>> |
